Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj

=●=

Nedelja, 12. XII 2004.

Logo Leteći bumbar 40

U ovom broju donosimo:

1. Recenzija filma "Izgubljeni u prevodu"

3. Strah od majstora

5. Coca-cola

6. Obuka granične policije

7. Razni lapsusi (636-651)

8. Strip: "Prosioci" (7/8) 

RECENZIJA FILMA "IZGUBLjENI U PREVODU" 

            Ukoliko ste gledali ovaj film i svideo vam se, preporučujem da ne čitate ovaj članak. Ne, nemojte ga ni slučajno čitati. Jel' ste još uvek tu? Pa, lepo sam vam rekla da ne čitate dalje! Nemojte čitati, jasno?! Zatvorite oči, izbrišite post iz datoteke odmah i otrčite mami da vam da mleko i kolače i priča vam o bajkovitom svetu u kome su sve ćerke talentovane koliko i slavni očevi. U koliko pak niste gledali film ili ste ga gledali i smatrate da takvo mentalno silovanje niste doživeli još od vremena kada su Francuzi rešili da prave egzistencijalisticke filmove onda vam toplo preporučujem sledeće redove.

            Sve je naime počelo onog dana kada je neki cenjeni filmski kritičar rekao tati (Don) Coppoli kako je film njegove ćerke suštinski prazan, pomalo rasistički i da je fabula uništena lošim ritmom. Sledećeg jutra taj isti kritičar se probudio sa konjskom glavom u krevetu (a da to nije bila njegova žena) na kojoj je bila napisana poruka preteće sadržine.

            Naravno, uplašen dotičnom opomenom i mogućnošću da se probudi sa još nekim konjskim delom pored sebe (a da to ne bude njegova žena)... dotični kritičar se, pre visokokaloričnog doručka i jutarnje kafe odmah bacio na pisanje pozitivnije kritike u kojem je izrazio svoje oduševljenje i radost, izjavio da ga je film preobratio, kako je film fantastičan, kako je mentalno orgazmirao barem 5 puta dok ga je gledao i da nije video lepšu vizuelnu kreaciju još od vremena kada je Gospod Bog izmislio zalazak sunca, a hemičari LSD.

            Naravno ostali filmski kritičari iz establišmenta, čuveni po tome da imaju sopstveno mišljenje su nastavili u stilu resavske škole da pišu "sopstvene doživljaje" ovog dela i tako je krenula lavina hvale koja je na kraju dobila i takmičarski karakter "Hillarious" , "A wonderful, warm story", "A true romance" su bili samo neki od epiteta koji su ti kritičari dali u tim momentima intelektualne masturbacije.

            A tata Coppola se samo smeškao…

            A naravno, ja sam nasela…

            No, da krenem od početka.

            Da sam muško, recimo, sâm film bi za mene počeo vrlo obećavajuće sa kadrom zadnjice Scarlet Johanson, koju su morali dva sata da ubeđuju da legne, bez uspeha, dok na kraju nije i sama Sofia morala da se razgaći (iju!) kako bi pokazala mlađahnoj i kanda malo nazadno iskompleksiranoj glumici da to nije ništa strašno i da zadnjica ko zadnjica nije velika stvar (osim u slučaju JLo kojoj možete parkirati kola u senci njenog velelepnog dupeta). No, nakon tog momenta film kreće na put za zemlju "Ubijmeupojamdokranjenležimnapodumojementalneagonije" i to izokola. Znam, znam, znam, htela je mis Coppola da prikaže ljudsku otuđenost, nedostatak komunikacije, samosvesti, životne krize ____________ (insert quasi intelectual description)... usamljeni osećaj koji čovek dobije kada ide na neki dosadan službeni put. Ali, je l' baš morala da prikaže baš svaki minut toga??!!!

            Sâma radnja (koristim reč radnja u najširem mogućem smislu) filma bavi se likom propalog, tužnjikavog, holliwoodskog glumca, koji je došao u Japan da snimi reklamu za viski (koji će biti potreban svim gledaocima ovog filma btw) i prima 2 miliona dolara za 7 dana rada (well boo hoo, oprostite mi ako nisam u stanju da se sažalim nad njegovim "larger than life" mukama). Naravno, glavni junak je smoren.

            Drugi lik koga igra Scarlet Johanson je mlada devojka, rano udata, sveže izašla sa Jejla (koji su joj garant platili bogati roditelji), koja ne zna šta želi da bude u životu, jer je sve probala, ali joj ništa mnogo ne ide (Sofijin autobiografski pečat) koja je došla sa svojim mužem fotografom u Japan na par dana zbog nekog njegovog snimanja. I ona je takođe smorena.

            I tako dva sata kroz film njih dvoje se sreću, promašuju, šetaju, smaraju, trčkaraju, smaraju, pričaju, smaraju, ogovaraju Japance, smaraju, rastaju, smaraju...you get the picture?

            A Japanci k'o Japanci, ako ćemo verovati Sofiji su kanda malo budalast narod koji brka slova R i L, vole da se smeše i kerebeče vama u lice, da pevaju pank na karaoki večerima i naravno ne znaju ni reč engleskog jezika. Takođe su i podjednako dosadni kao i naša dva glavna junaka.

            Ne, nije da je gledanje "Izgubljenih u prevodu" totalno lišen neizvesnosti. Naprotiv, već negde na sredini filma dobijate želju da sami sebi otfikarite testise onim malim, belim, plastičnim kašikama iz "McDonaldsa", a kako ja dotične nemam (testise, ne kašike) morala sam da se zadovoljim zarivanjem noktiju u naslon stolice i kontempliranju o samoubistvu mutilicom za testo.

            E, da! U slučaju da ovu kritiku čitaju i anksiozni, hormonalno opterećeni tinejdžeri: Da bilo je seksa i pritom ne mislim na seks između režiserkine zamisli i moga fragilnog uma, a takođe ne mislim ni na protivprirodan odnos ludog i zbunjenog. Doduše, ne mislim ni na glavne junake. Ustvari, više se ni sâma ne sećam, ali bilo je valjda seksa, da, valjda... dosadnog, otupljujućeg, kratkog, neprikazanog, podjednako smarajućeg kao i sve ostalo u filmu, seksa...

            Na kraju se junaci zauvek (hvala Bogu) rastaju i kreće špica kao najzabavniji i najradosniji deo filma, koju je pola bioskopske publike dočekalo sa suzama u očima u gotovo religioznom transu dostojnom propovedima Sai Babe i sastančenjima drustva za transcendentalnu meditaciju…

            I tako... Bill Murray i Scarlet Johanson su ostali izgubljeni u prevodu, Sophia Copolla se izgubila u nepotizmu, a ja sam izgubila dva sata svoje divne mladosti... Da sam toliko dugo štrikala bolje bih se provela, a da ne spominjem da bih napravila i zgodan džemper za to vreme.

            Zaključak:

            Nemojte gledati ovaj film. Bolje slušajte Koštuničine govore, reklamu za Rama Margarin u beskonačnom loopingu, Katarinu Radivojević kako priča o svojoj kosi, učite za ispit... Ustvari, najbolje bi bilo da uradite nešto konstruktivno: izađite u šetnju, vozite bicikl, popijte kafu sa društvom... Nemojte se gubiti u prevodu. Hvala na pažnji i prijatno.

STRAH OD MAJSTORA

            Potpuno je svejedno da li je u pitanju vodoinstalater, majstor za veš mašinu, TV… svi su podjednako opasni po Srblje. Svako pošten, bilo da pripada radništvu, seljaštvu ili poštenoj inteligenciji gaji latentni strah od najgoreg… kvara u kući. Ovaj strah je u potpunosti opravdan, jer su se napretkom elektronike i tehnike i i majstori sve više osilili. Nose sve dublje guzne dekoltee, ruke su im sve dlakavije, a pogotovo to što mogu sve više popiti i sve više pojesti. Primiti majstora u kuću je kao elementarna nepogoda, a opet, ni ne primiti ga ima skoro isti efekat. Od dva zla…

            Sve počinje naivnim i bezazlenim KLIK (klik, jer u ovom slučaju uzimam za primer kvar TV-a, isto se može primeniti i na FLOMP kod vodovodnih cevi i KLAMB-KLAMP-PLAMP-KAMB kod veš mašine) i nestankom slike na TV-u. I to baš za vreme snimka zadnjih 10 minuta drugog poluvremena odlučujuće utakmice između "plavih" i "njihovih" (sjeme im se zatrlo, a i sudija je pederčinaaa...), odnosno konačnog raspleta ko je kome brat, a ko je ubio čije vanbračno dete u hispano-američkoj seriji. Za čas se poremeti porodična idila, koja se vekovima održava po principu "gde čeljad nisu besna...". Žena vrišti, preti štrajkom, deca udaraju po plaču, otac psuje, a babe i dede dodatno pogoršavaju situaciju  Krst na retrovizoru

pitanjima "A što prebaci?". Sve u cilju stabilizacije regiona, glava porodice odlučno ustaje, kaže ženi da umukne, a deci podeli po par šamara i kreće prema izdajničkom i defetističkom TV aparatu. Zavrće svoj bravarski rukav i gnevom pravednika kažnjava Ei spravicu jednim prostim udarcem "odozgo". Popularno "šljagom". Slika se pojavi na trenutak, ali ubrzo nestane. Žena, obučena dugogodišnjim gledanjem "Chicago jope"-a preporučuje svom bračnom drugu da ponovi proceduru, ali da ovaj put pojača na 150.. CLEAR!!!.. još jedan pokušaj reanimacije i TV konačno (i neopozivo) gubi sve vitalne znake života. Lica postaju sve bleđa, polako dolazi do saznanja... treba zvati majstora!

            Gospode! Dotična porodica je već čula za slučajeve da se i drugima pokvario TV, ali se nisu ni najmanje nadali da se to baš njima može desiti. Domaćin nervozno uzima svoj iskrzani notes u kom su zabeleženi važni brojevi telefona. Slovo M: Majstor Jovica, Majstor Vinko, Majstor Milojko… Hvala Bogu, ima ih... domaćinu jedino preostaje da odabere pravog. Parametri su opštepoznati: da zna da popravi. Pa… naći će se valjda jedan. Ove mlade, što dolaze sa ETF-a ne treba ni zvati! Žutokljunci. Baš oni znaju u tehniku! Majstor treba da ima barem 120 kila ili nije majstor... To je jedan od dobrih pokazatelja kvaliteta majstora. U svakoj unesrećenoj kući mora da mazne bar po 3-4 piva, a gde je pivo, tu mora i da padne meze. Vratimo se na porodicu sa početka teksta. Odabrali su koga će pozvati, telefon zvoni, jednom, dva puta… tek iz četvrtog puta se javlja neko… ŽENSKI GLAS!!! I to vidno iznerviran. Eh, kako neće, kada je muž stalno "na terenu". Nema veze što se dotični verovatno zapija negde u obližnjoj kafančini… U Srba se to zove "teren"…

- Ovaj… Dobar dan… Da li je majstor ________ (upisati ime) kući?

Ponositom domaćinu već se kotrljaju kapi znoja niz čelo. Od uspešnosti razgovora sa "snajkom" zavisi da li će njegova poruka biti preneta majstoru. Nije mala stvar.

- Koji, bre, majstor?! Sad si našao da zoves?!?

Ovo se može smatrati ljubaznim odgovorom i dotični nesrećnik sa olakšanjem nastavlja razgovor.

Ovaj dijalog se obično zavrsi sa "Dobro, reći ću mu kad se vrati… ako se vrati". Prvi deo posla je obavljen, a porodici preostaje samo da prođe agoniju čekanja majstora.

Sledeća nedelja prolazi u histeričnim i paničnim reakcijama na zvonjavu telefona ili, još gore, zvona na vratima. Domaćica skače, na_vrat-na_nos sprema dnevnu sobu, popravlja komplet od "meter i po" knjiga (Sve u istu boju, a savršeno staje u policu. Najbolje utrošen novac na dekoraciju dnevne sobe), dok domaćin šalje decu u obližnji diskont po pivo. U većini slučajeva je u pitanju lažni alarm. Znatiželjna komšinica koja "želi da vidi majstora", to jest da dobacuje za vreme popravke i da se naslađuje izrazu lica domaćina u trenutku kada ovaj predaje svoje rezerve konvertibilne valute dotičnom majstoru. Elem.. posle nebrojenog broja takvih štrecanja, domaćin ljutito grabi telefon, ponovo uzima onaj notes i rešava da konačno raščisti stvar... Ovaj trenutak gordosti momentalno nestaje, kada se majstor (glavom i bradom!!!) javi na telefon. Nekada ponositi hranitelj porodice, udarnik u obližnjem kombinatu, lav iz savane pretvara se u najobičnije jagnješce, te njegovi ukućani imaju prilike da čuju samo: "Niste mogli?.. Oh, pa da… naravno… da.… da… razumem… ma, nema veze što niste mogli danas, iako smo se dogovorili… nije, nije hitno, nikako... možete sutra? O, divno… hvala vam..".

Sutra se obično opet ponavlja scena sa dosadnom komšinicom, deca ne idu u školu jer mora neko da dočeka majstora ako ovaj slučajno dođe 5 sati ranije (nikad se ne zna). Konacno, dolazi ON!… 2-3 sata popodne, vreme ručka, ali to nema nikakve veze.

"Ne, nemojte se izuvati… kod nas se ne izuva", viče domaćica. Deca već trče po pivo. U frižideru već ima ladnog, ali nikad ne znaš koliko je ozbiljan kvar. Majstor je naravno, ljubazan sa svima, ali iza te maske ljudskosti se krije ledeni temperament strogog profesionalca. Majstor otvara TV i uz neizbežan komentar "Nccccccc" progovara:"Bome, gadno" (ovo je doduše uzrečica, ali to ukućani ne znaju). Domaćin se toga pribojavao... okreće se prema ženi: "Jesi čula majstora?! Trk u kuhinju po jednu ljutu. I nareži nešto da čovek pregrize!!!". Porodica je poređana i ne trepćući posmatraju maestralne pokrete kojima gorepomenuti profesionalac uz pomoć sofisticiranih alatki Čekića i Dleta uspeva da otkloni sve delove koji su drugovi iz fabrike zaboravili u dotičnom aparatu.

Komšinica upada, zove na kafu ("ups, nisam znala da imate goste"). "O, da,

može kafa, progovara majstor ni na tren ne gubeći koncentraciju. Domaćica šalje decu u radnju, trči po komšiluku, ne bi li pronašla "des' deka kafe", koje joj je baš eto ponestalo... a znala je da je nešto trebalo kupiti u subotu... a kafe mora da bude… Poslednje što im treba je uvrediti majstora. U suprotnom, neće doći sledeći put (zlu ne trebalo). Posle 5-6 KAVA, po' gajbe piva i "nešto sitno narezanog", majstor konačno ustaje, namešta konačno kaiš na pantalonama, briše ruke o zavesu i sa osmehom na licu pali "pokojnika". "ETO!". Polako, ali sigurno, na TV aparatu se pojavljuje slika. Prvo nesigurno i bojažljivo, ali uskoro u punom sjaju i blještavilu se ređaju likovi sa domaće (a bogami i svetske) estradne scene, političari u sakoima (i kožnim jaknama), kao i guzate i sisate voditeljke zabavnih programa. "HURA ZA MAJSTORA!!" ori iz svih (prisutnih) grla. Nastupa najbolniji deo posla. Majstor se mora platiti. Domaćin se svim silama trudi ne bi li kako-tako… to moglo… ako bi mogli kompenzovati, ali obično se to završava trajnim prelaskom malih plavih novčanica sa likom Klare Šuman iz domaćinove slamarice u majstorov prednji džep radničkog kombinezona. Za kraj, domaćin tura majstoru u ruke flašu domaće rakije (dušu leči kako je dobra)… za decu… ako se razbole. Svi se opraštaju od majstora, koji u blagom sumraku prolazi kroz kapiju i polako nestaje u svom "fići" na krivudavom prašnjavom putu svog dobročinstva. Domaćinu preostaje samo da otvori preostalo pivo, obriše znoj i pogleda prema nebu: "Odra nas, majku mu lopovsku!"

 Otvorena vrata od garaže

COCA-COLA

Da li volite Coca-Colu? Pročitajte ovo pa ponovo razmislite

 

Voda

1. 75% Amerikanaca je kronično dehidrirano.

2. 37% Amerikanaca ima mehanizam žeđi tako oslabljen, da ga često zamijene za glad.

3. Čak i LAKŠA dehidracija usporava metabolizam za 3%.

4. Čaša vode gasi večernju glad skoro 100% (rezultati testa Washingtonskog univerziteta).

5. Nedostatak vode prvi je znak umora.

6. Prijašnja istraživanja su pokazala da 8-10 čaša vode dnevno otklanja glavobolje kod 80% ljudi koji su skloni glavoboljama.

7. Samo 2%-no smanjenje količine vode u tijelu može izazvati brisanje kratkotrajnog pamćenja, teškoće s osnovnim matematičkim operacijama, težu koncentraciju kod čitanja sa papira ili kompjuterskog monitora.

8. Pet čaša vode dnevno smanjuje opasnost od raka na debelom crijevu za 45%, a pored toga i za 79% smanjuje rizik raka na dojki, te za 50% smanjuje mogućnost nastanka raka na mokraćnom mjehuru.

 

…a sada osobine Coca-Cole

1. U mnogim državama SAD-a policijske patrole voze u automobilu dva galona Coca-Cole za uklanjanje tragova krvi na cestama nakon prometnih nesreća.

2. U zdjelu napunjenu Coca-Colom stavite sirov odrezak i pogledajte: za dva dana nema ga više!!!!

3. Za čišćenje WC šolje: limenku Coca-Cole istresite u šolju, ostavite jedan sat i saperite vodom. Citronska kiselina u Coca Coli uklanja mrlje od kamenca.

4. Za uklanjanje mrlja od hrđe sa automobila: zgužvanu alu-foliju namočite u Coca-Colu i time istrljajte mrlju.

5. Korozivne mrlje na automobilskom akumulatoru: limenku Coca-Cole istresite preko akumulatorskih baterija pa će korozija nestati.

6. Sve mrlje od hrđe možete očistiti krpom, potopljenom u Coca-Colu, koju nekoliko minuta držite na mrlji.

7. Kako ispeći sočnu pečenku: u posudu istresete limenku Coca-Cole, pečenku zamotate u Al-foliju i pečete. 30 minuta pred kraj pečenja odstranite foliju, pečenku prelijte "sokom" i zapečete da dobije zlatnosmeđu boju.

8. Uklanjanje masnih mrlja: Coca-Colom nakvasite odjeću, dodajte deterdžent i operite u mašini. Coca-Cola će pripomoći u uklanjanju masnih mrlja.

9. Ako u autu magle stakla, premažite ih Coca-Colom.

 

A sad, samo za informaciju.......!!!!

1. U Coca-Coli se nalazi fosforna kiselina ( pH 2,8 ). Nokat može rastopiti za četiri dana. Fosforna kiselina otapa i kalcij iz kostiju, što je glavni uzrok osteoporoze.

2. Za koncentrat - sirup Coca-Cole prijevoznici moraju koristiti cisterne sa posebnom zaštitom od hrđanja.

3. Distributeri Coca-Cole vec 20 godina koriste Coca-Colu za čišćenje kamiona i motora!

 

[Naravno, svi ovi podaci su urbane legende tipa "trla baba lan da joj prođe dan". Nemojte ih uzimati za ozbiljno. prim. red.] 

OBUKA GRANIČNE POLICIJE

         Detalj iz knjige "Standardne procedure austrijske granične policije":

- Odmahnuti i poželiti sretan nastavak putovanja.

          Detalj iz knjige "Standardne procedure švedske granične policije":

- Ne stvarati nepotrebne gužve na granici, izbjegavaj zadržavanje u uniformi u zoni diretknog vizuelnog kontakta putnika.

          Detalj iz knjige "Standardne procedure graničara SCG":

- Koji si mi pa ti, pička ti materina bezobrazna? Vadi pasoš, nećeš mi ovuda proći! 

RAZNI LAPSUSI (636-651)

  1. Ja bih da provjerim provjeru stanja...
  2. Šta to znači EMEL poruka?
  3. Mogu li se prikačiti ZA Internet?
  4. Ja sam FIZIČKA LICA...
  5. Dao sam vam nalog, a vi me još niste INSTALIRALI!
  6. Ja bi' da mi uknjižite malo para...
  7. Ne mogu da dopunim račun, jer kad PRITEGNEM dvojku...
  8. Koji je horoskop za jarca?
  9. Na koga se odnosi ovaj broj?
  10. 'Oće li mi se zapalit' telefon, ako ga punim cijelu noć?
  11. Mogu li da vas pitam za stanje moga prijatelja?
  12. Mislim da postoji svjetsko tržište za možda pet računala. - Thomas Watson, direktor IBM-a, 1943.
  13. Ne sviđa nam se njihov zvuk, a i gitarska glazba nije više u modi. - izdavačka kompanija Decca odbacujući Beatlese 1962.
  14. Leteći strojevi teži od zraka su nemogući - Lord Kelvin, predsjednik Royal Society, 1895.
  15. Izgleda da su dionice dosegle svoj stalni visoki nivo. - Irving Fisher, profesor ekonomije, Yale University, 1929.

Prosioci 7/8

Friz

=●=

Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj