Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj

=●=

Nedelja, 18. IV 2010.

Logo Leteći bumbar #319

U ovom broju donosimo:

2. Širom neta                          Tekst poslao čitalac (ili čitateljka)

            Putopis sa Fruške gore 2002.

4. Špigl - dvojnici poznatih

            Foto-feljton: dvojnici poznatih ličnosti.

4. Moja bivša riba                  Tekst poslao čitalac (ili čitateljka)

            Ljubavna priča

6. Pesmica za razgibavanje

            Nećemo vam ništa reći. Vi pročitajte!

6. Nisam u kancelariji            Engleski jezik

            Best "out of office" email auto-replies:

7. Locirajte se!                         Engleski jezik

            Vi mora da ste iz… ako je većina ovih tvrdnji tačna (Delaver, Kolumbija distrikt; 1512-1545)

Sačuvajte ovaj broj! Možete od njega da napravite:

- molersku kapu

- brodić

- avion koji leti (!) …

Urednicima ostalih časopisa:

Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!

Kupi 3 po ceni 3

 

Širom neta

 

            Probudio sam se u 5 AM, doručkovao i otišao na putničku železničku stanicu. Keva mi je toliko napunila ranac kao da idem u vojsku (ćale me je zezao zbog toga sinoć). Uzeo sam prvi bus i krenuo.

            Stanica, gužva i gomila ljudi sa rancima. Da, trebao sam da se sastanem sa ljudima ispred sata. Tamo sam i video Štrumfa sa Helenom i pored njih i Furzu (on je to organizovao, pa je pozvao i ostatak ekipe sa YHV). Posle su došli i Extreme, Shadow, Džowo i Čađa, i još neki likovi kojima ne znam ni ime. Ostali sa YHV-a nisu došli. Onda smo vijali autobus i to je bila neopisiva trka i jurnjava. Nismo uspeli da uđemo u prvi bus, a jedna baba je uporno pokušavala da uđe. Možda je i ne bi pustili unutra da Štrumf nije počeo da navija "BABA! BABA!" što su svi ostali oduševljeno prihvatili. U sledeći bus su uspeli da uđu Štrumf, Helena i ne znam ko još, a ja sam morao da čekam sledeći sa Džowom. Potrepštine za piknik (kondomi)

            Popovica, start trke. Izašao sam iz busa i čekao Džowu. Nema ga još. Da nije u sledećem? Nije. Nastavljam dalje i srećem gorepomenuti budući bračni par koji mi je objasnio kako da se prijavim. Sa njima sam i išao jedno vreme do prve kote (dom pod Glavicom) gde su oni seli da se odmore. Ja sam nastavio dalje jer su mi rekli da će me stići, ali nisu. Na putu do kote 2 (Stolovi) ima 4110 metara. Tamo su pored mene prošišali Čađa i Ćira pa sam imao muke da ih stignem. Posle su nas stigli Furza i Ex pa je vesela družina raspalila dalje i to takvom silinom da se ni ne sećam Stolova jer je general u penziji Furza naredio polazak bez odmora do Selišta (kota 3). Ni toga se ne sećam jer smo celo vreme trčkarali i urlali ko manijaci. E, posle Selišta je nastala frka. Tu ima toliko strmih uzbrdica/nizbrdica da se moralo ići u cik-cak, ali hrabra ekipa pod vođstvom generala nije išla kao ostali već smo sasekli put hvatajući se za okolna stabla. Tu je jedan klinac zategao jednu granu i pre nego što je reko "Pazi!" ja sam dobio po oku. Srećom, trajnih posledica nije bilo osim toga što klinja nije mogao da sedne od silnih udaraca (zvanih šutguz) do sledeće kote.

            Kota 4. Dom na Stražilovu.

            Ovde smo napravili pauzu u 12:50 (krenuli smo u 10:00) koja je trajala pola sata. To sam iskoristio da zamenim flaster jer mi se već odavno pojavio žulj. Nisam udavio masu kad sam se izuo kao prošli put. Ovde sam postavljen pod direktnu kontrolu generala Ex-a (ne, on nije penzionisan) koji me je non-stop ispravljao što se tiče gramatike. Tu su već počeli da me hvataju grčevi u potkolenici.

            Pošto je pauza prošla krenuli smo dalje do Brankovog Groba (kota 5). Opet isti cik-cak put, i opet lomatanje po uzbrdici. S obzirom da je penjanje bilo teško, Ćiru (koji je išao normalnim putem) smo uvek sretali na vrhu. Opet smo napravili kratku pauzu i to sam iskoristio da pogledam narukvice sa imenima koje sam tražio prošlog leta. Bilo bi sve OK, da tip nije preterao u ceni. 40 dinara za jednu??? Nemam toliko novaca da kupim obe, a ne znam da li će mi trebati (karta za nazad je bila 25 din). Tada je general Ex naredio polazak i mi smo krenuli. Narukvice ću kupiti u gradu. Put se opet sastojao od prečica kroz šiblje i tamo sam prvi put pao. Nije strašno. Nizbrdica se spuštala na desno i odjednom, zemlja je krenula na levo, noge na desno i gravitacija je učinila svoje. Posle toga je bilo samo spuštanje (sa ubrzanjem) do jednog proplanka.

Kombi sa sladoledom
            Najzad! Odmor kod manastira Grgeteg (kota 6). Nije loše mesto. Vojnici su delili čaj, mi smo napravili veeeliku pauzu od sat vremena, a ja sam dobio naređenje da sipam vodu. Podsetio sam majngeneralosa Ex-a da treba da promeni patike i ja sam promenio čarape. Tu smo se odmorili, najeli i sačekali Furzu koji je čekao Čađu & co. jer je on jedini poneo digitalni fotoaparat. Tamo je doneta odluka da on nastavi sa njima na veliki maraton (81,300 km) dok se Ex premišljao. Ja i Ćira smo čvrsto rešili da idemo na Istočni mali (32,270 km). Dalje etape su od 4.2 do 4.8 km. Čim smo legli da se pošteno odmorimo u miru i tišini (oko 15:00) čula su se zvona. Odjednom, radost! Došao Čađa, i 

pauza je još potrajala. E, da! Čađo, pošalji mi onu sliku sa Ex-om i Ćirom. Ovi su (ne znam zašto) štedeli na snimcima iako su imali dodatnu memoriju sa još 120 snimaka. Tamo sam primetio da je keva stavila sa sendvičima i kuvana jaja i bilo je prekasno jer su ostali koristili moju torbu kao jastuk. Nastavili bi mi dalje da general u penziji nije otišao da napuni zalihe vode pa smo malo čekali. Negde na pola puta smo osetili strašan smrad i nismo mogli da odredimo šta je. Ličilo je na kokoške, ali nije. Odjednom, čuo se magarac! Nismo ga ni primetili jer smo iznureni gledali u put i iznad drveća tražeći TV-toranj koji je bio sledeća kota. Pre toga nas je veći deo ekipe napustio (ja i Ćira smo nastavili dalje). Negde pred tornjem je počela kiša. Zemlja na Fruškoj Gori je takva da kad padne kiša, onda bude jako klizava, najviše zbog prašine, ali nas to nije mnogo zabrinjavalo. Relativno brzo smo stigli. Bez pauze, nastavili smo dalje.

            Sledeća kota: Kraljeva Stolica, 4,760 km udaljena od tornja, nešto slabija nizbrdica (483 m nadmorske visine). Već su počela da se pojavljuju i prva naselja. Kiša sve jača. Zemlja klizi, pa idemo samo po travi, lišću, granjima i po tragovima od traktora. Stolice nigde da vidiku. Pitali smo se da li je gusta ili retka i došli do zaključka da je već otišla sa kišom. Kad smo najzad stigli, nismo videli ništa osim nekog kao proplanka (5 sa 5 metara) tako da nam je zaključak bio ispravan.

            Sledeća kota - cilj. Daljina: 4 km i 250m. Kiša pljušti ko blesava i nema nameru da stane. Mi jako umorni i psujemo Furzu na sav glas. On, ludak jedan neopevani je krenuo na veliki maraton, a na koti 9 (manastir Jazak) ima pasulja. Nas baš briga za pasulj. Jedino brinemo kako da stignemo (živi) kući. Razmišljamo o ostalima koji nisu išli jer su oni sad u toplim domovima, sede čisti i odmorni dok smo se mi lomatali po vukojebinama blatnjavi, znojavi i umorni. Vadimo novčanike i gledamo slike naših domova i žena i dece. Tada sam primetio da su ljudi vodili i decu na mali maraton. Užas! Kako je tek njima kad smo mi mrtvi umorni? Posle jedno 10-20 minuta smo videli prve kuće i svi smo se redom obradovali u tolikoj meri (vratili smo novčanike u džep) da smo naređali sve poslovice o kući (od "Home Sweet Home" do "Hoću kućiiiiiiiiiiii!").

            Cilj. Neopisiva gužva i radost. Policajci nas sklanjaju sa puta i regulišu saobraćaj. I njima je dosta svega zbog kiše i ostalog. Ponovo srećemo Ex-a koji nas grdi jer nas je čekao preko sat vremena na koti 8. Nemam ni nameru da overim karton sa mapom puta i oznakama. Trebalo je da dobijem neku knjižicu, ali sad mi nije ni do čega. Jedino mislim kako da stignem kući.

            Da bi bus bio na putu za Novi Sad, mora da se okrene, a jedino mesto gde može to da uradi je uzbrdo. Da bi tamo otišao treba da istera sve putnike napolje. Da bi isterao sve putnike napolje (bus je pod opterećenjem) treba da dođe i milicija koja je izbacila i one najtvrdoglavije (i ja sam bio među njima). Vidimo sledeći bus, ali on se još nije okrenuo. Razularena gomila juri unutra i to takvom silinom da su neki ljudi čak i pali u blato. Opet policija i opet čekaj sledeći bus, ali na drugoj strani ulice gde je bus okrenut ka NS. Čim je bus otvorio vrata, ljudi su toliko navalili unutra da nisu ni pregledali karte. Pfu! Nisam ni trebao da bacam pare. Ex-a i Ćiru sam izgubio. Videću već kako su stigli

ŠPIGL – DVOJNICI POZNATIH

 Iggy Pop  Baset

Igi Pop & Baset

nazad u Beograd. U busu nas ima mali milion. Pijani tipovi kraj prozora pevaju najbolje što umeju, ali im ne ide od ruke. Nemam nameru da se prepirem s njima jer ne znam ni za sebe. Bio sam toliki baksuz da stanem ispod jedinog mesta u autobusu gde prokišnjava! Nisam mogao da mrdnem, jedino sam morao s vremena na vreme da pokupim prstom kapi da ne padnu.

            Najzad sam izišao. Sreo sam usput kolegu kome sam lepo rekao da sam bio na j… maratonu, a on me pita da li radim noćas! Naravno da ne! Nastavio sam dalje i stigao kući u 21:00.

Epilog:

            Patike blatnjave, duks mokar ko čep, trenerka blatnjava na nogavicama. Jedino su mi gaće ostale čiste. Imam par ogrebotina od onog pada, žulj mi se povećao, a noge ni ne osećam osim delova gde me boli. Legao sam u 22h i spavao k'o top do 15:30 sledećeg dana. Bolovi još ne popuštaju. Šantam i ne mogu nikako da prekrstim noge. Sporo i hodam. Negde pred ručak mi je mačka skočila u krilo upravo tamo gde me najviše boli.

 

Epilog #2:

            Zbog ovakvog mog izveštaja i gunđanja ostalih, naredne godine Furza nije nikog vodio sa YHV-a.

MOJA BIVŠA RIBA

Slovo Z

vala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l' je živa, al pravo da vam kažem,  nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al' mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić  "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo R, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi 

Street art: dečak i devojčica
grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac… ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je provalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu?" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sâm vraćao iz vrtića, 

video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo…", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wil always love you iako si jeftina droca.

(iz "Vukajlije" – istoimena definicija)

PESMICA ZA RAZGIBAVANjE

Pesmica za razgibavanje

NISAM U KANCELARIJI

            Ovo je slično onim porukama za telefonsku sekretaricu, ali s tim što se ovo odnosi na automatsko odgovaranje na pristigle mejlove.

1. I am currently out at a job interview and will reply to you if I fail to get the position. Be prepared for my mood.

2. You are receiving this automatic notification because I am out of the office. If I was in, chances are you wouldn't have received anything at all.

3. I will be unable to delete all the unread, worthless emails you send me until I return from holiday on April 4th. Please be patient and your mail will be deleted in the order it was received.

4. Thank you for your email. Your credit card has been charged $5.99 for the first ten words and $1.99 for each additional word in your message.

5. The e-mail server is unable to verify your server connection and is unable to deliver this message. Please restart your computer and try sending again. (The beauty of this is that when you return, you can see how many in-duh-viduals did this over and over).

6. Thank you for your message, which has been added to a queuing system. You are currently in 352nd place, and can expect to receive a reply in approximately 19 weeks.

7. I've run away to join a different circus.

Patka na krilu aviona

AND, FINALLY, THIS ONE TAKES THE BISCUIT:

8. I will be out of the office for the next two weeks for medical reasons. When I return, please refer to me as "Margaret" instead of "Steve"!

LOCIRAJTE SE

¤        Vi mora da ste iz Delavera ako… (USA, poglavlje XXVIII)
1512. You know exactly which roads to avoid due to the constant road construction.
1513. You know what Newark Night and First Night are.
1514. Everywhere you go, you always find someone you know or went to school with.

1515. You know where, what and when the Hummers Parade is held.
1516. You know the best subs come from Capriotti's.

1517. You used to play in the wooder in the crick, and caught fraugs.

1518. Your school classes were canceled because

of 3 snowflakes. Instead, you watch as DelDOT panics over those 3 snowflakes and uses their whole supply of salt.
1519. You love the beach but hate the tourists.
1520. You know about punkin-chunkin and you have your favorite chunker.
1521. You've eaten scrapple sandwiches.
1522. You can identify all the major types of manure by smell (especially chicken!)
1523. You measure distance in time and if it takes more than an hour to drive there, you're not going.
1524. You know what a "slippery" dumpling is.
1525. Someone in your family has worked for DuPont, Astra Zeneca, or MBNA at some point in time.
1526. You think the "Apple Scrapple Festival" is perfectly normal, except for all those granola types running in the 5K race.
1527. Someone you know was involved in the making of "Dead Poet Society" or "The Village"

1528. The highest point in the state is a rise on the golf course.
1529. The state has one hill. You've been sledding on it.
1530. You know NewErk is in New Jersey, but NewArk is in Delaware.
1531. You know how to carefully pronounce the name Foulk Road.
1532. You know the story of the duPonts - all of it.
1533. You talk of Northern Delaware and the entire Eastern Seaboard as "above the canal"
1534. You know the name of every street in Delaware, but have no idea what the route 
number is.
1535. When you want to go out for a nice dinner, you have to switch states.
1536. You can remember when Maryland Bank (MBNA) swallowed up Ogletown and Putt-Putt.

¤        Vi mora da ste iz Distrikta Kolumbija ako… (SAD, poglavlje XXIX)

1537. You say you're from DC, but you actually live in Virginia or Maryland but are too tired to explain where.
1538. You don't consider exploding man hole covers to be an unusual occurrence.

1539. You know where the Pentagon really is but never bother to correct anyone about its location.
1540. When it takes you 45 minutes to drive 3 miles on I-66, 95, 395, 495, 50, 123, 29, or 270, it's a pretty good day.
1541. There are at least fifteen ways to get everywhere and you know which way to go based on the weather, time of day, current political climate, terrorism road closures, and whether you are coming or going.
Ćevapomat

1542. You pay more money in parking tickets in a year than you do in medical bills, college costs and rent combined.
1543. You know that driving through Georgetown, you will hear the music of the car next to you louder than you can hear your own.
1544. "I got stuck behind a motorcade" is a common and real excuse for being late.
1545. "Finding a parking space" actually becomes an appointment on your calendar. (E.g… 7:00 gym, 8:30 - find a parking space, 9:00PM - dinner reservations)

Friz

=●=

Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj