=●=

Nedelja, 26. X 2014.

Logo Leteći bumbar #547

U ovom broju donosimo:

2. Noć veštica!

U daljem tekstu: Samhain

3. Mali Evok

Kako Vaše dete maskirati u Evoka

5. Špigl - dvojnici poznatih

Foto-feljton: dvojnici poznatih ličnosti

Sačuvajte ovaj broj! Možete od njega da napravite: molersku kapu, brodić, avion koji leti…

Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!

Oblačno Noć veštica

NOĆ VEŠTICA!

Još jedna Noć veštica i još jedan praznični broj. Kao što smo i najavili, ceo broj ćemo posvetiti ovom prazniku i zanimljivim stvarima vezanim za njega. Ovu nedelju ćemo iskoristiti za interesantne kostime, pa možete da iskoristite ideju ako ćete ići na neku od mnogobrojnih žurki po gradu. Takođe, slobodno nam pošaljite i snimke sa žurki na kojima ste vi lično prisustvovali, pa ćemo ih objaviti u narednom broju koji će takođe biti posvećen ovom prazniku. Ono što bi pomalo pokvarilo uživanje u ovom broju časopisa je to što će se on velikim delom sastojati od fotografija pa neće biti standardnih 500-600KB nego malko više. Za to je kriva činjenica da smo tokom godine uspeli da sakupimo jako puno lepih i kvalitetnih fotografija. Da se iskupimo za to, dobićete detaljno objašnjenje kako Vaše dete maskirati u Evoka. Osim toga, dobićete i uputstvo kako da napravite straaašne viršle!

Crvenkapa

Sad bi mogli i da objasnimo ukratko zašto mi u redakciji kažemo "Samhain", a ne Noć Veštica ili Helovin. Kao što znate, ovaj praznik potiče od keltskog praznika žetve i koji je bio njihova Nova godina. Oni su ga zvali "Samhain", a čita se "Savin" ['sα:wın] (radije ćemo napisati "Samhain" nego da nas pitate ko je taj Sava). Igrom slučaja, poklopio se sa rimokatoličkim praznikom Svi Sveti, koji se na engleskom kaže "All Hallow's eve(ning)", pa otuda i engleski naziv po kom ga danas poznajemo. Tada se obilaze groblja (u pravoslavlju su to Zadušnice), a posle Svih Svetih ide Dan Mrtvih (isto se obilaze groblja, a tamo prodaju slatkiše).

Praznik se u današnjem obliku pojavio tek 1911. godine. Pošto ima puno protivnika ovog praznika jer vuče korene iz keltskog/paganskog rituala, možemo slobodno da kažemo da je on daleko od onog što je nekad bio kao paganski. Do danas je već komercijalizovan (što će reći: Deda Mraz tokom jedne noći deli paketiće, a ostalih 364 dana pije "Koka kolu"). Zbog toga bi bilo najpametnije da ga shvatite na dva načina:

- kao dečji praznik;

- kao razlog za maskembal i terevenku/žurku

Priznaćete da ga oba razloga najbolje opisuju!

Vaš Urednik