Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj

=●=

EN697 - Nedelja, 8. X 2017./7525.

Logo Leteći bumbar No.697

U ovom broju donosimo:

2. Svađa

            Kratka priča Mome Kapora

3. Rahmetli Ljubiša

            Kako smo podvalili jednom kolegi (podlo, ali zasluženo)

4. Špigl – dvojnici poznatih

            Foto-feljton: Dvojnici poznatih

5. Words you won't use       Engleski jezik

            Neobične strane reči

5. Sâm svoj nadrimajstor

            Male kućne majstorije (ili skarabudži)

6. Violinista

            Eksperiment "Vašington posta"

6. Crni Guja

            Odabrani dijalozi iz popularne serije

Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!

Pažnja! Stavite miša iznad ѕlike da bi dobili prevod ili objašnjenje istih!

Početak škole

SVAĐA

            Momo Kapor, srpski slikar i pisac, imao je oštro oko da zapazi i karakter našeg naroda, pa da ga pretoči u prelepe i inspirativne priče. U knjizi "Magija Beograda" (2008) priča "Letovanje" na urnebesan način prikazuje kako se srpske žene svađaju sa svojim muževima.

 

            Slobodaneeee! Sloooobooooodaaaaneeee! Smesta izlazi iz mora! Ni sekund više!

            Pogledaj, kako si pomodreo! Zubi ti cvokoću! Smesta napolje, je l' me čuješ?

            Kaži mu i ti da izađe napolje! Ti si mu otac! Pogledaj, sav je plav!

            Pa ti nisi normalan! Tebe beš briga! To je čovek da izludi!

            To dete bi pored tebe moglo i da se udavi, a ti ni da mrdneš ni malim prstom! Kao što nisi mrnuo ni onda kada kada me je onaj saobraćajac izvređao na mrtvo ime. Šta si ti radio? Zacenio si se od smeha, umesto da me zaštitiš kao čovek!

            Ja prva počela? Samo sam ti kazala da si zaista vozio prebrzo i da uvek voziš tako prebrzo i da misliš da si najpametniji i da si preticao onu cisternu i da ću, ako tako nastaviš, izaći sa detetom na sred magistrale, a on ti je onda, vratio vozačku dozvolu i rekao da neće da te kažnjava (je l' tako bilo?) jer si već kažnjen što imaš ženu kao što sam ja! Jeste, to je rekao! A, ti nisi mrdnuo ni malim prstom! Šta? Šta je trebalo da radiš? Ne, nije trebalo da se tučeš sa njim, ali mogao si bar da mu odgovoriš, a ne da se smeješ kao kakav debil!

            E, to je stvarno… Pitam se samo zbog čega si se uopšte i ženio! Pa, tebi bi, u stvari najbolje bilo da si sâm! Ti, uošte, i nisi za brak. Hajde, lepo skloni te novine i priznaj: je l' da da bi ti bilo mnogo lepše da si sâm, bez nas dvoje, a? Hajde, budi makar jednom čovek i priznaj!

            Gospode, kome ja govorim?

            Šta on radi po čitav bogovetni dan? Ili spava ili čita novine ili pije pivo… I to mi se zove letovanje!

            Pet puta bih se bolje provela da sam lepo ostala u Beogradu. Zamračila bih sobe, napravila promaju i bar bih se pošteno ispavala.

            Ovako, šta? Godinu dana čekam ove bedne dve nedelje na moru, a na plažu dolazimo u podne, kad normalan svet već odlazi na ručak.

            Ti si mi to omogućio? Šta ti imaš kome da omogućavaš? I šta si mi to omogućio, molim te?

            Da stanujem u nekom dimnjaku, šesto samdeset stepenica iznad magistrale? Jeste, tačno što osamdeset! Juče sam brojala…

            Da se kupam na ovoj smrdnjivoj javnoj plaži koja bazdi na kokosovo ulje?

Lajk

            Da se pravim kako ne vidim da neprestano buljiš u ove kurve bez gornjeg dela kostima? Misliš da nisam primetila kako ih posmetraš? – Zašto i ja ne skinem gornji deo? Zato što sam bila budala, što sam dojila dete i 

Vera Matović

upropastila grudi, a ne kao ove koje samo na sebe misle! Eto, zašto ga ne skidam, ako hoćeš da znaš!

      Drugi ljudi vode svoje žene na sve te Hamlete, Betovene i Šopene, a ti nas izvodiš na roštilj! Kao da nisam mogla da jedem ćevapčiće i u Beogradu, gde su mnogo bolji i ne smrde na maslinovo ulje?

            Šta si mi još omogućio? Da šipčim do pijace i natrag i pravim nam sendviče za plažu, da tamo slučajno ne bismo trošili! A, izračunaj samo koliko svaki dan potrošiš na cigarete i piva? Samo izračunaj!

            Šta sam ja Bogu zgrešila! Pogledaj samo druge muževe i druge žene! Šetaju lepo ljudi uveče po obali, drže se za ruke, razgovaraju… Imaju šta da kažu jedni drugima. Ne bulje u novine i u čašu!

            Gospode! Pa, on je zaspao! E, ovo je stvarno…

            Sloboooodaaaneeee! Slobodaneeee! Da si smesta izašao iz vode!"

 

            Priznajte, ne mora da bude ovakva situacija, ali svakoj ženi događa se da se svađa sama sa sobom, kada se svađa sa svojim mužem! I Moma je to lepo primetio!

RAHMETLI LjUBIŠA

            Neću reći šta nam je ovaj kolega (a bivši predradnik) tačno zgrešio. Tačnije, ni ne sećam se. Sećam se da je bio d*kadžija prve klase, pa je zaslužio ovo. Inače, sledeće obaveštenje je bilo polepljeno po SVIM oglasnim tablama u "Dnevniku", i iako su naredni dan sve nestale – bilo nam je izuzetno drago zbog ove akcije.

 

            Pošto je služba za deratizaciju utvrdila da portir Lj. Ž. (U daljem tekstu "rahmteli Ljubiša") ne spada više ni u žive ni u mrtve već u ne-mrtve, prema uputstvima dekana sa fakulteta za vampirologiju "Sava Savanović", upravni odbor je doneo sledeće odluke pošto je radni ugovor sa rahmetli Ljubišom prestao da važi datumom njegove smrti, a zbog radi uštede tokom restruktuiranja firme, odlučeno je sledeće:

- da mu se u portirnici obezbedi mrtvački sanduk odgovarajućih dimenzija (iovako je naporan, a biće još naporniji ako ga sanduk bude stezao u ramneima)

- da mu se odredi rad u noćnoj smeni pošto vampirima smeta sunčeva svetlost

- da mu se obustavi zdravstveno osiguranje (vampirima to ni ne treba)

- da mu se obustavi isplata zarada (kad je neki mrtvac primao platu zato što je mrtav, molim vas?)

- da mu se obustavi isplata putnih troškova i, umesto toga, da mu se obezbedi letačka dozvola da ga ne njaka murija kad se bude pretvorio u šišmiša

- da mu se obezbedi paket slamčica ako, kojim nesrećnim slučajem, neki baksuz zaluta u portirnicu u njegovoj smeni pa ga natera da igraju "Čoveče ne ljuti se"

 

            Prema novonastaloj situaciji, zaposlenima u "Dnevnik Holdingu" (u restruktuiranju) se iz bezbednosnih razloga nalaže sledeće:

- ne kačite beli luk jer će ga iz'ede!

- mreže za komarce i komarice ne smeju da imaju rupe veće od jednog santimetra

- strogo pazite da mu crne mačke ne skaču na kovčeg da ne bi opet oživeo (znate već svi koliko je bio dosadan dok je bio živ)

- na ulazu u odelenja, pragovi ne bi smeli da budu niži od 15cm

- na vrata od odelenja postaviti raspeće, potkovicu ili neko drugo parče gvožđa

 

            Obavezna HTZ oprema koju bi svako odelenje trebalo da poseduje:

- glogov kolac (više komada)

- flašica svete vodice

- mač od breskvinog drveta

- kanap ofarban u crveno (dužine 15 metara)

- 7 eksera iz drugih mrtvačkih sanduka (ne onog njegovog), ali strogo obratiti pažnju da su bili pod zemljom tačno 7 dana!

- krv crnog psa

- trake žute hartije sa napisanim molitvama – čitko napisane tradicionalnim kineskim slovima!

 

            Za dalja uputstva i eventualne nesuglasice obratite se vašem lokalnom taoističkom svešteniku.

 

Dnevnik "Holding"

Šef OUR-a za kontrolisanje kontrolora od kontrolora:

Ming Nemilosrdni

ŠPIGL – DVOJNICI POZNATIH

Eksl Rouz → Beni Hil

TLL 697

Kongres SAD

Retke reči

            Prema "Ginisovoj knjizi rekorda", "Mamihlapinatapai" je najjezgrovitija poznata reč i ovde je pogrešno prevedena. Tačniji prevod bi bio: "Gledati se međusobno (dve osobe) u nadi da će ova druga osoba uraditi nešto što obe strane žele, ali niko neće da uradi niti da započne"

            Verovatno vam je poznata takva situacija.

NM 697

VIOLINISTA

            Čovjek je stao na metro stanicu u Washingtonu i počeo svirati violinu. Bilo je hladno januarsko jutro. Odsvirao je 6 Bachovih komada za otprilike 45 minuta. Tijekom tog vremena s ozbizirom na gužvu izračunato je da je prošlo 1100 ljudi kroz stanicu i većina je išla na posao.

            Tri minute su prošle i jedan čovjek je prošao, primjetio glazbenika pogledao ga par sekundi i nastavio svojim putem. Minutu kasnije violinist je dobio svoj prvi dolar, žena ga je bacila bez stajanja i nastavila hodati.

Street art

            Osoba koja je obratila najviše pozornosti je bio trogodišnji dječak. Majka ga je vodila u žurbi ali je dijete stalo i gledalo violinistu. Na kraju ga je majka povukla jako i dijete je nastavilo hodati iako okrenute glave prema glazbeniku. To se ponovilo još nekoliko puta, ali su roditelji svaki put povukli dijecu i nastavili u žurbi.

            U 45 minuta koliko je glazbenik svirao samo 6 ljudi je stalo na kratko. 20-ak njih mu je dalo novac ali nastavilo odmah hodati. Skupio je 32 dolara.

            Kada je prestao svirati i nastala je tišina nitko to nije primjetio. Nitko nije pljeskao. Nitko to nije znao ali violinist je bio Joshua Bell, jedan od najtalentiranih glazbenika na svijetu. Svirao je najbolja svjetska glazbena dijela na violini vrijednoj 3.5 miliona dolara. Dva dana prije sviranja u metrou Joshua Bell je nastupao u Bostonskom teatru gdje su ulaznice koštale preko 100 dolara.

            Ovo je istinita priča. Tajni nastup Joshue Bella u metrou organizirao je "Washington post" u sklopu svog eksperimenta o primjećivanju, žurbi i prioritetima ljudi.

 

Jedan od mogućih zaključaka iz ove priče je:

            Ako nemamo trenutak da zastanemo i poslušamo jednog od najboljih glazbenika na svijetu koji svira najbolja glazbena dijela ikad napisana, koliko još drugih stvari propuštamo?

CRNI GUJA

         D4

Crni Guja: Zaboga, Boldriče, u zaklon!

Boldrik: Zašto?

Crni Guja: Zato što traje vazdušni napad i neću da moram da pišem tvojoj majci u londonskom zoološkom vrtu da joj javim da joj je jedino ljudsko dete mrtvo.

Boldrik: Dobro.

            ى ى ى

Boldrik: Ja bih voleo da sam letač, tamo gde je vazduh čist.

Crni Guja: Šanse da je vazduh čist blizu tebe ravne su nuli.

            ى ى ى

Flešhart: Ne za pola sata, potrčko! Pošalji kučku s autom odmah ili ću se vratiti u Englesku i dati tvojoj ženi nešto na šta će vešati peškire!

            ى ى ى

Flešhart: Mora da ste impresionirani jer vam je zapovednik eskadrile lord Flešhart upao na ovu jadnu liniju fronta.

Crni Guja: Zapravo, ne. Više me impresionirao sadržaj maramice kada sam poslednji put izduvao nos.

            ى ى ى

Džordž: Nadam se da ću uspeti da sačuvam ovaj trenutak do kraja života!

Flešhart: To se može srediti.

Fejsbuk

            ى ى ى

Crni Guja: Džordže, ko trenutno koristi tu porodičnu moždanu ćeliju?

            ى ى ى

- Svako može biti navigator ako razlikuje dupe od lakta.

- Bojim se da time Boldrik ispada.

            ى ى ى

Flešhart: Prvo što morate zapamtiti je: Uvek se prema avionu odnosite kao prema ženi.

Džordž: Kako to mislite? Da ga odvedemo kući preko vikenda i upoznamo ga s majkom?

Flešhart: Ne, mislio sam da uđeš u njega pet puta dnevno i odvedeš ga do neba i nazad.

            ى ى ى

Boldrik: Nadajmo se da ćemo pasti na nešto mekano.

Crni Guja: Dobro. Pokušaću da naciljam između ušiju generala Melčeta.

            ى ى ى

Crni Guja: Ne bi me bilo više strah ni da se divlji nosorog vrati kući nakon napornog dana u močvari i zatekne me u njegovoj pidžami, kako pušim njegove cigare u krevetu s njegovom ženom.

            ى ى ى

Boldrik: Čuo sam šta ovi Nemci rade. Sprovešće svoje zlo na svemu rođenom od žene.

Crni Guja: U tom slučaju, ti si bezbedan.

Boldrik: Ali ta tevtonska reputacija nasilja je zaslužena. Njihove opere traju tri ili četiri dana i nemaju reč za "pahuljasto".

            ى ى ى

Crni Guja: Spremi se da umreš kao čovek, ili što približnije čoveku, a da ne moraš da briješ dlanove.

            ى ى ى

Razgovor između generala Melčeta i Džordža:

- Džordže, sećaš li se kada sam te posetio kada si bio balavac, na tvoj šesti rođendan? Imao si zeca, je li tako? Slatkog malog.

- Čupka.

- Tako je. I sećaš li se šta se desilo Čupku?

- Upucali ste ga.

- Tako je. To je najviše što sam mogao učiniti nakon što ga je pregazio onaj auto.

- Vaš auto.

- Da, moj auto. I to je bio čin milosrđa nakon što je onaj pas pušten na njega.

- Vaš pas.

- Da, moj pas. Ali hoću da kažem da je stanje u kojem je bio mladi Čupko kada sam ga sastrugao s prednjeg točka isto u kojem se sada nalazi Crna Guja. Ako nije blizu smrti, onda je već mrtav.

- Tražim dopuštenje za cmizdrenje.

- Odobreno. (…) Hrabar momak!

            ى ى ى

Fon Rihthofen o Englezima: Imate sreće što vam je toalet toliko smešan. Za nas je to samo svakodnevna i funkcionalna prostorija, a za vas temelj cele kulture.

 

        D5

- Vidim nešto što počinje sa "č"...

- Doručak!

- Šta?

- Doručak mi uvek počinje čajem. Onda pojedem kobasicu i jaje s malim vojnicima.

            ى ى ى

- Zvuči kao da je kapetan Crna Guja baš dosetljiv i hrabar momak.

- Da, zabavan je i hrabar. Da ne spominjemo da je pametan kao neko sa tri glave.

            ى ى ى

Upozorenje

Crni Guja: Mislim da ste stekli pogrešan utisak. Imam bližih prijatelja od "dragog Džordža" od kada su mi povadili gnjide.

            ى ى ى

Crni Guja: Znači, u ime sigurnosti, svakome ko uđe u ovu prostoriju zadnjicu mora opipati ovaj balavi perverznjak.

Stražar: Samo obavljam svoj posao.

Crni Guja: Baš imaš sreće da ti je posao ujedno i hobi.

Friz

=●=

Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj