EN334 - Nedelja, 1. VIII 2010.

U ovom broju donosimo: 2. Širom neta                                     Izveštaj sa sastančenja YHV-a 4. Bosanski grafiti             Mala kolekcija grafita 5. Psihički poremećaji                       Slikovnica za buduće psihologe i psihijatre 6. I tako je započela svađa…             6 razloga 7. Ove nedelje u bioskopu "Ode on"             Diznijeva verzija "Gospodara prstena"! 7. Locirajte se!                                   Vi mora da ste iz… ako je većina ovih tvrdnji tačna (Kanzas, Kanada; 1907-1944)

Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde! Pažnja! Stavite miša iznad ѕlike da bi dobili prevod ili objašnjenje istih!

From: Legenda

Newsgroups: yu.humor.vic

Subject: Izveštaj sa sastančenja u Novom Sadu, u Novom Sadu, eeeeeeeej !!!

Date: Mon, 11 Jun 2001 12:11:21 +0200

 

 

Sve je to počelo kada sam se zatekao ispred ulaza na "Ž" stanicu deset minuta pre roka. Vidim nema nikog i otidoh da kupim žvake. Taman se vratih kad susretoh Dečaka, pa smo zajedno konstatovali da je i on došao deset minuta pre roka, al' je on otišo' da kupi cigare. Onda je došla i SanjaR, pet minuta pre roka, i zajedno smo čekali Blejda i Maxu, koji su malko okasnili čisto da bi im se mi više obradovali kad konačno stignu. Kupili smo karte uprkos Sanjinom pokušaju da se ugradi u cenu i tako se o našem trošku prebaci do Novog Sada, ali mi smo taj pokušaj osujetili i lišili je sujete. Time nam je bio ispunjen bonus za jedno dobro delo po danu. Slikasmo se ispred voza, koji je krenuo odmah nakon slikanja. Da smo zakasnili, mogli bismo samo da se slikamo (i to ne još dugo jer je Blejd imao svega još 3 snimka). Već u vozu došla je do izražaja naša buntovna priroda pravih anarhista kada smo višestruko prekršili zakon i fotografisali se u vozu i to sve sa lokalnim poštarom koji deli pisma po kupeima. Atmosferu sam ulepšao lično ja pričajući niz anegdota,

viceva i pošal'ca. Blejd i Dečak su bili zaduženi za edukaciju širih narodnih masa. Jedan sa matematičkom teorijom "zašto točkovi na vozu kloparaju", a drugi sa predavanjem iz biologije o retkoj životinji "štabru". Ako ste se ponadali da ću vam ja sad ispričati u detalje nešto o tome, varate se. Crknite u neznanju! Ko vam je kriv što niste bili tamo! Inače u vozu je bilo super. Svuda je bila gužva, osim oko nas. Kao da su nas ljudi blago izbegavali. U potpunom mraku tunela bilo je pokušaja skidanja mraka, koji su ostali na pokušajima. Ko je napastvovao koga neću posebno navoditi, osim da se Sanja žalila na mene, a Dečak na Blejda i Maxu. Dobrodošlicu u Novi Sad prvi nam je poželeo lokalni domorodac na stanici u Petrovaradinu koji nas je upoznao sa lokalnim običajima pranja automobila, poziranja za turiste i traženja ključeva na neočekivanim mestima. Tada smo shvatili da se sa domorodcima ne valja rukovati. Dosadne trenutke smo prekratili tračevima o ličnostima koje nisu došle na sastanak ujedinjeni mišlju da sledeći sastanak treba biti otvorenog tipa, a one koji se s' time ne slažu zatvoriti.

            Srećno stigosmo u New Now s omanjim zakašnjenjem od 45 minuta gde nas je sačekao Furza i sproveo do simpatičnog društvanca koje se tu skupilo sa raznih strana. Kolima su iz BG-a došli i Anđela s' drugaricom i Pravda, koji je mnogo bolji lik od mrskog mi Firewatera, zatim Ramona, Džowo Konjina i Relja The Unready koji se non-stop pojavljivao i nestajao na najmisteriozniji način. Pojavio se tu i lik iz dijaspore, kome sam zaboravio ime, al' važno da je imao žutu majicu, po tome ćete ga prepoznati ako ga sretnete na ulici. Kolektivno smo se skupili i podelili u dve grupe: jedna koja ide peške i druga koja ima motorizaciju. Naravno da sam ja išao peške. Tako smo se mi zaputili put lokalnog kafića u samom centru koji em je strava em je jeftin, fantazija jedna. Usput smo svratili do Futoške pijace pa smo uporedili cene kupusa u Beogradu i Novom Sadu, raspitali se kod seljaka kakva će biti žetva kukuruza prethodne godine i na Sanjin predlog smo pokupovali pištolje na vodu. Naravno, Boris je tu ispao lukav i uzeo laserski model sa triput većim šaržerom. Ostatak puta do kafića smo manje-više mirno proveli prskajući se mineralnom vodom uz Maxinu konstataciju: "Baš je lepo u Novome Sadu, al' Beograd ima česme u glavnoj ulici". Srećom (kako za koga) kafić u koji smo stigli imao je instaliranu česmu u sred bašte, odmah pored našeg stola. Vreme nam je brzo proletelo, iako su se neki žalili na razvodnjeno pivo koje je bilo posledica opšteg šenlučenja. Tako, nakon što smo kršili zakon u vozu, još jednom smo to učinili pucajući iz oružja po kafiću. Posle kafića

odosmo na klopu, opet što peške, što motorizacijom, s' tim što je ovog puta motorizovana ekipa pokupovala svoj arsenal oružja na vodu u opštem trendu trke za naoružanjem. Dok su neki trčali za oružjem drugi su trčali za WC-om.            Lepo smo se najeli pa smo otišli put plaže da bi Force i Maxa obavili svoje godišnje kupanje. Na plažu smo ušli kao studenti zahvaljujući jednom jedinom indeksu koji je mudro poneo Blejd. Šetnja nam je potrajala taman do prvog tuša gde smo napunili oružja i ponovo počeli da se prskamo sve dok nismo bili mokriji od dvojice kolega koji su bili u vodi. U ovoj turi posebno se istakla Anđela i njena drugarica koja je "nepažnjom" otvorila tuš pod kojim sam stajao. Prolaznici su nas gledali jako čudno, al' mi smo njih gledali još čudnije i nismo se dali zaustaviti. Taman kad smo se opustili, njih dvojica su raspalili po nama nuklearnim naoružanjem (rečna voda punjena ispod srušenog mosta) gde sam najgore prošao ja jer je Force na mene spucao kompletne ruske zalihe taktičkih projektila. Nije to ni tako loše. Sad imam četiri ruke da kucam po tastaturi…             Seli smo u obližnji kafić i tek što su počele trke

formula pozvala nas je mala Taki koja je s ekskurzijom iz Smedereva doputovala u Novi Sad. Nas par junaka uputilo se da je mirno i bezbedno sprovede do Petrovaradinske tvrđave gde se uputio ostatak ekipe, izuzev Ramone

koja nas je tu napustila. Kad smo stigli do hotela "Park" uz kraće ubeđivanje oružanim sredstvima nagovorili smo Taki i još dve drugarice da nam se pridruže inače ćemo upotrebiti Silu. Mada je Boris non-stop predlagao neke planove koji su uključivali mračne haustore, veliko žbunje i tamne hodnike Petrovaradina, uspeli smo da ga obuzdamo. Na tvrđavi se žurka nastavila nesmanjenim intenzitetom pa smo od strane posluženja bili zamoljeni "da prestanemo prskati goste jer ovde izlaze ozbiljni ljudi koji bi hteli da se opuste". Suvišno je napominjati da ih nismo poslušali. Kad se napolju smrklo (jer nama se smrklo još ranije) pozdravili smo Taki i drugarice koje su "dobrovoljno" predložile da sledeće sastančenje bude u Smederevu za čiju će se organizaciju lično Taki pobrinuti. Onda smo i mi otišli da bazamo po gradu.             Sanja i ja smo imali puno pametnih ideja kako da se zabavimo, ali su nas Blejd i Dečak redovno osujećivali nemajući razumevanja za naše tendencije. Nakon što smo ponovo klopali i ja se javio kući uz zvučnu pratnju kompletnog zoološkog vrta, odlučeno je da se ode do nekog broda-kafića, extremno-fancy mesta. E, na putu do tamo se desio jedan nemio događaj. Jedna verzija govori da smo bezazleno ćaskajući Sanja i ja odjednom

BOSANSKI GRAFITI Bosanski grafiti - Društvo mekih kita. (na zgradi Doma penzionera u Mostaru) - Jebo učenje, uči jebanje! (na zgradi u Doboju) - Žene! Pamet u glavu, a dole šta uleti! (Tuzla) - U alkoholu sigurno ima ženskih hormona, jer ja kad popijem ne znam voziti auto i počnem pričati gluposti - Ja nisam debela, ja sam žena i po! (na salonu za ulepšavanje u Sarajevu)

pomenuli u negativnom kontekstu Bred Pita. Onda ona meni kaže: "Šta ti meni Bred Pita" i pljas šamar! I ajd' da je samo šamar, nego mi još opsuje Kameron Dijaz!!! "Šta ti meni Kameron, sunce li ti tvoje!!!" i muški je odalamim

pesnicom, pominjući uz put "Vanju Grbića i familiju mu". Zabezeknuta napadom na ličnost Vanje Grbića raspalila me ne nogom u bradu psujući mi Vinonu Rajder sa sve Sandrom Bulok i Niv Kembel. Ko me poznaje zna da posle ovakvih psovki ja ne odgovaram za sebe i ostalo je već istorija… Sve u svemu, ona je završila sa par kopči i šavova i eno je sad u urgentom centru. Može da je poseti ko hoće. Treći sprat, hodnik levo, soba 317, posete su od 14-17 h. Ja sam, hvala na pitanju, dobro. Malo me žulja ova kragna od gipsa, al' kažu da je to sad u modi. Kad može Milo da je nosi, mogu i ja. Blejd me nije tuko jer me je već bio salomio na plaži. Vidovit čovek. Znao je da ću da napravim sranje. Posle smo još blejali po gradu u potrazi za lokalom koji neće da se zatvori čim nas ugledaju. Konačno smo našli jedan u kome su hteli da nas usluže i tu smo opleli priču, nakon koje se deo ekipe vratio kolima u BG, a mi ostali smo otišli na klupice i zaseli tu da prekratimo vreme do prvog voza.             Mrtvi i u stanju poluraspada dovukli smo se do železničke i tu se u zadnjem momentu ukrcali na voz, sa sve Force-om u kome su preovladale njegove ostale ličnosti i naterale ga da se uprkos zdravom razumu uputi put Batajnice. Ovde sada dolazi deo gde bi ja trebao da napižem "mi ostali srećno stigosmo na stanicu i uputismo se svojim kućama". Pošto ipak nije bilo tako, moraću da napišem da smo završili u Rakovici gde smo sačekali tramvaj. Pošto je tog jutra sunce izašlo na Zapadu, Blejd je zaključio da tramvaj

treba čekati u pravcu suprotnom od onog odakle smo došli i ispostavilo se da je bio upravu. Tada smo nas četvoro (Blejd, Dečak, SanjaR i ja) otkrili da tramvaji ipak mogu ići preko 120 km/h i to ne nužno po šinama. Tako smo se razvezli kućama, i tako se završilo ovo putešestvije. Nakon svega mogu da izjavim sao da sam na sastančenju bio fejkovan i uopšte nisam odgovoran za sve ono što se tamo dešavalo.

 

P.S. Pozdrav za društvo koje je ustanovilo da su Velina kola ipak u gorem stanju od Vele :)

From: "R"  

Newsgroups: yu.humor.vic

Subject: Re: Izveštaj sa sastančenja u Novom Sadu, u Novom Sadu, eeeeeeeej !!!

Date: Tue, 12 Jun 2001 11:20:54 +0200

 

            Legendo, pa ti si stvarno pao na glavu! Pola stvari si izostavio! Zbrzo priču o ružičastom šorcu u kome se krije (duboko) personalna autonomija, prećutao kako su neki otimali deci vodene pištolje na plaži, pranje prozora u "Oazi" - što nismo uspeli naplatiti, a da ne pričamo o viklerima tetka Anđele!!! Hm, ajde da pričamo o tome. A za Konjinu ni ne znaš da je čovek doživeo šok zahvaljujući gospon Sili koji ga je vodao po železničkoj stanici i stao ispred jedne odrpane babe u tri sloja predratne odeće, u crnoj marami sa nekim cegerom i zaista je imala i brkove i 

rekao - da te upoznam sa Ramonom! Ovom se noge odsekle! Pocrveneo ko bulka. Da ne kažem da je poverovao da sam to ja! UBIĆU GA!!!!            Znači, šta ??   Maxa je ispalio najviše… Dechak je imao najlepši… SanjaR je strpala najviše…. Pravda je imao najmanji… Legenda je imao najduži… Blade je imao najmračniji… Andjela je imala najokrugliji… Force je imao najčudniji… Siniša je imao najdeblji… Ja sam imala najkraći… :o)))))

I TAKO JE ZAPOČELA SVAĐA…

1) Pitao sam svoju ženu u supermarketu da kupimo gajbu piva za 15$? Rekla je da ne može i onda je, bez da me je pitala, kupila dnevnu kremu za 65$?

Rekao sam joj da bi joj gajba piva više pomogla da se osjeća lijepom.

 

2) Prije par dana sam pitao ženu gde bi voljela da idemo za godišnjicu braka. Rekla je: "Negdje gdje davno nisam bila." Predložio sam joj kuhinju.   3) Dok sam gledao omiljenu emisiju, žena je sjela kraj mene i pitala: - Šta ima na TV-u? - Prašine… - rekao sam joj.   4) Žena mi je pomogla da joj odaberem rođendanski poklon. Rekla je da želi "nešto crveno, što od 0 do 100 dostiže za 3 sekunde". Kupio sam joj vagu.

5) Moja žena se pogledala u ogledalo i bila je nezadovoljna onim što vidi: "Osjećam se užasno! Stara sam, debela i grozna. Odmah da si mi dao kompliment!"

Rekao sam joj da joj oči još uvijek savršeno funkcioniraju.

 

6) Bio sam sa ženom na godišnjici njene mature. Jedan od prisutnih je bio pijan, ali nije prestajao da ređa čašu za čašom. Pitao sam ženu da li ga poznaje. "Naravno" rekla je, "dugo smo bili zajedno i kad smo se razišli, počeo je piti i od tada nije prestao".

Rekao sam: "Tko bi rekao da će toliko dugo slaviti..."

LOCIRAJTE SE

¤        Vi mora da ste iz Kanzasa ako… (USA, poglavlje XXXVIII)
1907. You discover that in July it takes only 2 fingers to drive your car.
1908. The terms Sooners and Huskers cause hairs on the back of your neck to stand up straight and your blood pressure to rise.
1909. You have owned at least one belt buckle bigger than your fist.
1910. You think people who complain about the wind and weather in their states are sissies!
1911. You have been asked, "Where is Toto" more than once.
1912. You had at least one summer job that was bucking bales or custom cutting.
1913. More than once you've made a bear run to another state.
1914. Your school classes have been canceled because of the cold or heat.
1915. You know in your heart that KU or K-State can beat Oklahoma in football.
1916. Traffic congestion is ten cars waiting to pass a combine on the highway.
1917. In August, you break a sweat the instant you step outside at 7:00 am.
1918. You instantly know someone is from Johnson County when they call everything west of Topeka "Western" Kansas.
1919. You know the real way to pronounce the name of Clinton's state and the river. Arkansas.
1920. You think the opening day of pheasant season is a national holiday.

1921. "Vacation" means going to Kansas City or Wichita for the weekend. 1922. You think of the major food groups as beer, beef and beans. 1923. You know the 4 seasons as: summer, road construction, still summer, winter. 1924. You lock the doors to your truck but leave the windows rolled down. 1925. You call sodas just plain ol' "Pop"!! 1926. You feel safe leaving you truck running while you go in the gas station. 1927. You had at least one field trip in grade school that went to a dairy farm or one room school house.

¤        Vi mora da ste iz Kanade ako… (CND, poglavlje XXXIX)

1928. You attend a formal in your best clothes, your finest jeweler and your Sorrels.
1929. The trunk of your car doubles as a freezer.

1930. The major parish fund-raiser isn't bingo, it's sausage making.
1931. You frequently clean grease off your barbeque so the bears won't prowl on your deck.
1932. You owe more money on your snowmobile than on your car.
1933. You've taken your kids trick-or-treating in a blizzard.
1934. You have 10 favourite recipes for moose meat.
1935. You know that in Canada the mosquitoes have landing lights
1936. Its called a washroom not a lavatory or powder room or rest room.
1937. You call it a bunn not a "Roll"
1938. You know that when it's 25°C outside, it's a warm day.
1939. You live in a house with no front step, but the door is one meter up from the ground.
1940. You cried when you heard that "Mr Dress Up" died recently.
1941. You only know three spices: Salt, pepper and ketchup
1942. You don't consider a date truly romantic until you've slow danced to Blue Rodeo's "Five Days in May".
1943. You're such a hardcore Canadian punk you used ketchup-flavoured potato chip "residue" to dye your hair. You know it's kind of gross, but at least you smell good.
1944. You wonder why Esther Canadas has been blessed with both beauty and the coolest name on the planet - although Canuck cutie Shalom Harlow could wipe the floor with her.

=●=