Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj

=●=

Nedelja, 23. I 2011.

Logo Leteći bumbar #359

U ovom broju donosimo:

1. Ove nedelje u bioskopu "Ode on"

            Film: "Mala sirena u Meksičkom zalivu"

2. Širom neta              Tekst poslao čitalac (ili čitateljka)

            Izveštaj sa sastančenja u NS (Dedina verzija) (˝)

7. Muška psihologija u 16 tačaka

            16 stvari da devojke lakše shvate muškarce

8. Locirajte se!           Engleski jezik

            Vi mora da ste iz… ako je većina ovih tvrdnji tačna (Los Anđeles; 2696-2713)

 

Sačuvajte ovaj broj! Možete od njega da napravite:

- molersku kapu

- brodić

- avion koji leti…

Urednicima ostalih časopisa:

Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!

Mala sirena u Meksičkom zalivu

(podsetnik: 20. IV 2010. je u Meksičkom zalivu došlo do izlivanja ogromne količine nafte)

 

Širom neta

 

From: Deda

Newsgroups: yu.humor.vic

Subject: Kad su se utisci slegli posle krvavog obracuna kod NS korala…

Date: Tue, 19 Jun 2001 02:25:17 +0200

 

            Kad su se utisci slegli posle krvavog obračuna kod NS korala…

            Pre jedno mesec dana, nisam baš siguran da je toliko (Dedi se to može oprostiti zbog godina), Baba me ubeđivala da joj pravim društvo na zakazanom dvoboju koja je ona u poslednjem momentu prepustila organizaciju šetajućem Vulkanu. Nećkao se ja vrlo dugo, šta ću ja tamo, ali u sebi razmišljam ako se Baba na to primila onda mora da tu ima nešto. Tokom sledeće sedmice sastavi me i nekrunisana Kraljica YFP, kaže: "Moraš se pojaviti pa makar izigravao tuđeg dečka (ljubomornog)". Vidim ja da je vrag odneo šalu da će me uskoro i "Brkata baba" sastaviti i sve kontam kako da se iz cele te situacije izvučem jer očigledno da mi spremaju neku smicalicu (pozitivnu) na koju će sledeći mesec dana da mi se smeju (smeh je zdrav za zdravlje).
             U tom nekom periodu su se upravo moja Baba i Kraljica dohvatili i posvađali iz čista mira (nije im to prvi put). Što je najgore, upleli su i Brkatu babu koja je onda iskalila bes na oboma.  Vidim ja da je najverovatnije tu moj izlaz iz situacije pa Babi kažem: "Ako hoćeš da
Björk

se pojavim onda tražim da mi poziv bude uručen ili od Brkate babe ili od Kraljice". Mislim ja u sebi, nema šanse Baba sad to da izvede jer Brkata baba se ne jednom opekla tako da od nje nema šanse da dođe poziv, a da ubeđuje Kraljicu nema šanse jer su u svađi i na kraju će ispasti po mome. Međutim, ne lezi vraže, Kraljica meni priča kako će nju voziti njena Drugarica (Dedin tip žene po opisu). Zaintrigirao se Deda, pa predloži Kraljici da ga upozna pre odlaska. Kad sam je spazio odmah sam se odlučio i najlepše od svega je bilo to što ću moći da i malo "gutam razna alkoholna pića" jer ima ko da me vozi u bolnicu posle toga (ko zna da li moje matoro srce može da izdrži taj pritisak). Onda se javila Baba da mi kaže da ona neće ići i napravila totalnu pometnju.

            Osvanulo to jutro (više je bilo oko pola jedanaest) kad je trebalo krenuti, kasni Drugarica, kasni Kraljica i u celu stvar se umešao i jedan Padobranac. Kad su stigli po Dedu, vidim ja da tu nema mesta ni noge da se stave, a kamoli Deda da sedne. Naviko ja na konfor pa razmišljam što bi se ja patio, predložim drugarici da krenemo mojim starim fijakerom (prošle godine niko se nije javio na oglas kada sam hteo da ga prodam), ali velikim i udobnim, sa odličnim kasetofonom (sakriveno sve, ništa se ne vidi, a u kolima koncert), ubedim je ja u tri reči i tako se mi smestismo u njega kad odjedanput skoči Kraljica i kaže: "Pa, nema ovde dobre muzike, ja na put ni mrtva ako nema dobre muzike. Kažem ja njoj šta fali Andreasu? Pa, neću u Babe tako brzo, reče Kraljica. Vidim ja da će se stvar iskoplikovati i kažem hajde onda gore kod mene pa biraj sama (u fioci imam neku zaostalu kolekciju svih tipova muzike). Bira Kraljica i kad je maznula jedno 6 kaseta krenemo mi. Taman ja zaključao vrata stana kad ona viče: "Otvaraj! Hoću još jednu". Pustim je ja ponovo, ali joj kažem da je već 11.45 a obračun je zakazan u 12.30 i nema šanse da moj stari fijaker (mada ima višak konjskih snaga) stigne na vreme. Brzo je ona to obavila i projurila pored mene pa niz stepenice. Taman ja zaključao vrata i krenuo na stepenice, čujem "TRAS". Pogledam na dole kad Kraljica stoji i nešto se drži za leđa. Pitam šta je bilo, da nisi pala? "Malo" kaže Kraljica. Mislim ja u sebi: "Do obračuna još nismo stigli, a već ima žrtava!" Šta li će sve biti tokom obračuna?

            Kao i svaki Deda vozim polako (ne prelazim 120km/h), Kraljica viče: "Daj gas, nećemo stići". Bolje da kasnim nego da ne stignem, a ako protivnici neće da čekaju (u što sumnjam) onda ću svakako se lepo provesti jer je tu Drugarica. Kako god okreneš meni će biti lepo. Stigli mi oko 1:45. Nema nikoga! Počela kuknjava da nas nisu čekali (a meni igra osmeh, već se oblizujem). Međutim iz pustinje na železničkoj stanici iskoči odnekle Nikad spreman. Kad ga je Kraljica videla, sreći nigde kraja, raspilavila se… Odmah joj se raspoloženje popravilo. Dok sam ja parkirao 

Hamer

Prevod: Tvoj Hamer – tvoja pravila

moj stari fijaker oni mi rekoše da sede u kafiću kod autobuske. Krenuo ja ka autobuskoj i nema ih nigde, zavirujem u jedan kafić, drugi i taman sam pomislio da se igraju samnom žmurke kad mi mašu iz trećeg. Priđem (sede Brkata baba, njena sestra, šetajući Vulkan, Nikad spreman, Vodič) predstavim se i pitam gde su ostali revolveraši. Kažu, kasne po običaju, a dolaze "najbržim vozom" što me odmah podsetilo na ona vremena dok sam ja putovao JAT-om (Joking About Time). Sednem i ja, naručim kafu jer sam prethodne noći zaglavio do 7 ujutro (tako da sam spavao samo 3 sata, a to je malo u odnosu na moj prosek 9 sati), a Kraljica zaglavila na nekoj žurci do 6h. I Kraljica uze kafu takođe. Pričam ja kako smo Kraljica i ja prošle noći zaglavili do kasno i kako je jutros Kraljica kod mene pala. Gleda nas Brkata baba čudno. (Kraljica mi posle kaže, jesi li ti normalan? Brkata baba je to sigurno protumačila kao da smo bili zajedno cele noći i da sam "pala") Poneo ja sa sobom jednu škljocaru što mi Kanađani poslali kao poklon (naručio ja putem skinutog American Expressa i platio redovnu carinu, mada nisam verovao da će je poslati - ažurni ti Kanađani). Krenem ja da škljocam, ali za svaki slučaj stavim naočare da bude interesantno (niko taj detalj nije provalio), a kad je već prošlo onda treba nastaviti u istom trendu.

            Pijemo mi, čavrljamo, (u grupi nas 4 sa YFP) znamo se od ranije kad u tom momentu iskoči šetajući Vulkan sa ostatkom onih koji su putovali najbržim vozom Beograd-NS. Rukujemo se mi, predstaljam se ja imenom "drago mi je", vidim gledaju me podozrivo, ali niko ne progovara. Osećam ja da šetajući Vulkan nije izdržao da im ne kaže da je došao Deda, kao što ni Nikad spreman nije izdržao da ne kaže ostalima da Deda parkira fijaker. Pošto se cela ekipa okupila kažem ja da ovekovečimo ovaj trenutak i da se svi slikamo ispod sata jer možda do večeri neće biti živih pa da imamo slike da mu stavimo na grob. Zaboravio sam da kažem da smo još čekali da se pojavi Uporni iz RS koji je valjda putovao  Zabranjeno pušenje

najbržim autobusom jer je uspeo da savlada tih 200km za otprilike 5 sati (brže bi išao peške da sam krenuo). Kad smo se svi okupili, po planu šetajućeg Vulkana, trebalo je da se nađemo u centru grada u "Oazi". Simpatičan kafič, jedino me je čudilo što ima "vodeni hidrant" upravo pored našeg stola. Sve stare kosti su sele u moj fijaker i dodeljen nam je Vodič da nas vodi do "Oaze", a ostali su se uputili pešice (rekoše kod vas smo za 10 minuta).

            Čekamo mi njih, prošlo skoro 30 minuta, kad eto ti njih sa naoružanjem. Mislim se ja, ala su me iznenadili, kako li sam sebi uopšte dozvolio da se tako nasankam, ali posle J nema K, i tako ti ja za manje od 5 minuta bih upucan i krvav ko da sam bio u Vijetnamskom ratu. Navalila ženska Pešadija na mene, ja kukam "Dosta je", ona viče "Dosta je kad ja kažem da je dosta", ja vičem "Nemoj da me ljutiš, baciću ti granatu od 120mm", ona se na to ne obazire, a ja sve krvaviji i krvaviji… Ali kad sam osetio u donjim ekstremitetima rekoh u sebi "U napad! Ova nema nameru da stane", i lansirah tu granatu (puna čaša niz leđa Pešadiji). Iskolači oči Pešadija i sa nevericom u očima začudo prestade sa napadima, a ja preživeh pokolj. Uglavnom, svi smo bili krvavi, niko nije bio

pošteđen. Ostali gosti su u početku gledali u nas kao na stampedo. Kasnije, imao sam osećaj da im je neko ponudio našu artiljeriju da bi se i oni predružili obračunu u koralu.

            Sledeće po planu je bila plaža kod srušenog mosta (jedini još vidljiv onako ranjen), međutim pošto je moj stomak zapao u ritmiju "zavijanja" ja zatražih da negde odemo na doručak (čuj! doručak u 2 popodne). Šetajući Vulkan predloži da odemo na "kult mesto". Pitam ja a što je to "kult mesto"? Vulkan kaže da je tu svojevremeno često dolazila Lepa Brena i da je morala jednom da pusti u gaće. Što? Pa zato što nigde nema WC-a u krugu od 300m. Čudim se u čemu je štos, ali valjda Vulkan zna o čemu priča (ipak je prošlo 20 godina od kad sam ja služio vojsku u NS). Opet starci u kola, a ostali pešaka.

Maca gusar

            Krenemo mi. Međutim, ja se setih da mi nemamo naoružanje te mi prvo na pijacu gde dokupismo da bi svi bili naoružani. Izađu Vodič i Drugarica i tek posle 20 minuta se pojaviše. Kažu jedva su pronašli naoružanje, umalo da Deda ostane bez. Međutim, nađoše jedan, ali manji za Dedu. Tako sam ja dobio najmanji jer sam valjda bio najveći. Doduše, shvatio sam ja vrlo brzo da je on i najprecizniji i ima najveći domet tako da sam bio potpuno zadovoljan.

            Stigosmo mi kod "kultog mesta", a ostali već žvaću. Naručismo i smazao ja taj "doručak" dok bi pljesnuo dlan o dlan. Vrtimo se tu mi (moj stomak od zavijanja počeo da prede), preživamo ko krave i bikovi kad će Pešadija, "Meni se ide u WC već čitavih 30 minuta". Trkač joj 

dobacuje da je trebala da ide još dok smo bili u "Oazi" i da je trebala da posluša Dedu kad je rekao da svi trebaju u WC pre nego što odu na kultno mesto jer se može i njima obistiniti ono što se dogodilo Lepoj Breni. Hipik joj predlaže grmlje odmah tu pored restorana. Bombarder čisti naočare i gleda gde da baci masnu hartiju - uopšte ne sluša šta se to oko njega događa. Gledam okolo - stvarno nigde WC-a. Tu pored nas odmah SPENS, događa se nešto. Vidim cepaju karte na ulazu. Kažem ja Pešadiji da ode lepo do njih i da im kaže da je šalje Deda i oni će je sigurno pustiti do WC-a bez karte. Ostali vrte glavom i dobacuju. Da, da… Znaju oni da je Deda stigao u NS koral. Gledam okolo i spazim jednu prodavnicu preko puta ulice. Hajde samnom, Pešadijo. Uđosmo nas dvoje u prodavnicu kad tamo moja zemljakinja, kaze "Gde si Deda, odavno te nije bilo". "Slušaj Dušanka, ovo moje dete (Pešadija) samo što ponovo nije pustilo u nokšire (izgledala je kao da jeste kad smo izlazili iz "Oaze"), tako da te molim da je pustiš da se smiri. Dok je Pešadija obavljala svoju građansku dužnost ja sam razmisljao da "kultno mesto" nikad ne bi dobilo taj nadimak da se Lepa Brena ili neko iz njene organizacije nije setio Dušanke i njene prodavnice.

            Vratismo se mi, i trebalo da krenemo. Otporni, Brkata baba, Vodič i Drugarica hoće pešaka, tako samo ja i Kraljica sedosmo u moj stari fijaker i odosmo do mosta gde smo ga parkirali i čekali ostale da naiđu. Stojimo tako i gledamo ih kako nailaze i tada nastade jedno od najlepših fotografija učesnika okršaja kod NS korala tog dana.

            Stigosmo do ulaza na plažu odmah ispod srušenog mosta, kad ono, plaća se ulaz. Pešadija kroz suze kaže: "Možeš li nas ti Vulkan odvesti na neko mesto gde se ne plaća?". Nikad spreman, pošto je iz Novog Sada poznaje vratara, ali vidim ovaj odmahuje glavom kao da kaže "ima vas previše". Gledam ja u cenovnik, piše 12 dinara po osobi, a ima i cena od 10 dinara po osobi za one sa popustom. Pitam ja blagajnicu (zgodna dama u godinama) za koga važi popust. "Za studente" kaže ona. Okrenem se ja, pitam ima li neko indeks. Vulkan vadi indeks i dodaje mi ga. Okrenem se ja blagajnici i kažem da nam dâ 12 karata za studente, ali da nam ne traži ostale indekse jer nismo ih svi poneli sa sobom na šta blagajnica pristade i tako uđosmo sa popustom. Uštedesmo čitavih 20 dinara (sa time ni poštenu kafu ne možeš popiti). Idemo tako stazom popločanom kad naletimo na tuševe i odmah se svi sjatismo da se dopunimo sa municijom. Posle toga je opet bilo "krvavo" i to je trajalo poprilično dugo. Kraljici pale šiške na oči (voli ona frizuru po poslednjoj modi), ništa ne vidi, tetura se okolo i u jednom momentu pade. Srećom trava meka, i sve prođe bez posledica, ali ne i za Hipika koji je onda morao da otrpi jednu bujicu na sopstveni račun od Kraljice. Posle toga je on pucao po drugima, a Kraljica je stavila "vinklere" da šiške vrati u prvenstveni položaj, tako da je ponovo progledala. Vulkan i Ćelavac su probali Dunav, ušli su u njega i još većom brzinom izašli: "Brrrr… hladna voda". Okršaj je dolazio i odlazio u talasima, kad u punom jeku revolveraškog dvoboja utrča jedna lopta, prava pravcata bele boje. Zaustavi se dvoboj i svi bulje u loptu kao da se pitaju odakle se sad stvori ovo. Kad smo podigli pogled, ono dve mlade Novosađanke videle da ima dobrog "mesa" među

revolverašima i da bi trebalo da se baci "laso" i privede nesto. Ćelavac je bio meta (bik za rasplodnju), ali valjda po iskustvu zna da tamo gde se on sâm ne pomuči, posle toga obično sâm završi na klanici, a tamo nije hteo ići pod ma kakvim uslovima (doduše, tada nismo znali da je on već rezervisao 3 kravice). Posle "primirja" smo se uputili i seli u obližnji kafić. U međuvremenu je Nikad spreman otišao do kuće da se presvuče i kad se vratio tražio nas je po plaži (prošao je pored nas više puta ne videvši nas), da nije bilo Kraljicinog mobilnog sumnjam da bi nas našao. Prosto neverovatno da krdo slonova čovek ne može naći pored krda miševa! Po planu, sledeće je bila tvrđava na  Surf za patke

Petrovaradinu. Brkata baba nam je rekla da mora da ide jer njena sestra treba da vrati auto sa kojim su došle i da ona nema načina kasnije da se vrati kući, mada je udaljena samo 30km od NS. U jednom momentu mi je sinulo da joj kažem da bi mogla ostati, a da ću je ja vratiti kad mi budemo krenuli, ali sam se setio da je sa mnom došla Kraljica, Padobranac i Drugarica tako da moram da uzmem i njih u obzir ako mislim išta da izjavim, tako da sam držao svoju gubicu zatvorenu. (Kasnije mi je Kraljica rekla da je i ona u tom momentu pomislila isto, ali se trgla jer je shvatila da smo došli Dedinim starim fijakerom. U budućnosti smo se dogovorili da ćemo na glas razmišljati)             Tako nas je Brkata baba napustila i vratila se kući.

            Opet isti redosled, ali ovaj put sa nama su u moj stari fijaker seli Pešadija, Trkač, Kraljica, Otporni, Vodič, Drugarica i ja. Nije registrovan za (7) sedmoro, ali je izdržao. Stigosmo na Petrovaradinsku tvrđavu. Ugledam ja "točeni sladoled", nisam izdržao mada sam se kasnije kajao, sav sam se umazao. Tu smo se dosta islikali i onda po ko zna koji put seli da dočekamo ostale. Došlo je i vreme i za mene da idem tako probah Petrovaradinski WC (čist, za pohvalu) i dok sam se sušio imao sam sjajnu debatu sa "baba-serom" vezano za pušenje kroz muštiklu… Ostali su tada stigli sa one 3 (kravice koje je Ćelavac rezervisao) tako da su revolveraši dobili rivale u revolverašicama. Kako je mrak polako nadirao, dva lešinara (komarci koji su preživeli DDT prskanje iz vazduha) su krenuli na večeru i šta mislite kod koga su se ogrebali za obrok? Kod Dede (uvek napadaju stare i iznemogle) pa naravno. Ja imam burnu reakciju na ujed takvih lešinara, sav oteknem kao da me ujela osa, a da nije bilo Pešadije i njenog melema ko zna kako bi se cela stvar završila. Ljudi obično kažu "ko dobro delo čini drugima, vraća mu se dobro!", ali ne i u ovom slučaju.

(nastavak u idućem broju)

MUŠKA PSIHOLOGIJA U 16 TAČAKA

‎1. Dečko može ceo dan da flertuje, ali pre nego što zaspi uvek misli na devojku do koje mu je stvarno stalo.
Zaranjaj! Ide mi muž!

2. Momci su mnogo više emotivni nego što mislite… Ako su voleli u jednom trenutku, trebaće mu mnogo više da vas zaboravi i boli svaki sekund kada niste sa njim.

3. Uvek odlepimo na lep osmeh :-)

4. Dečko kojem se sviđate želi da bude jedini dečko sa kojim razgovarate.

5. Poruka tipa: "Znaš kako, hmm… ma nije ni bitno…" nas tera da dođemo do zaključka koji nema veze sa bilo čime o čemu vi razmišljate i počnemo da mislimo da smo napravili sr*nje i počeće da nas obuzima - umesto da pokušamo da rešimo problem.

6. Ako vam dečko ispriča svoje probleme, znači da mu samo treba neko da ga sasluša. Ne trebaju mu saveti.

7. Ako vas dečko zeza, znači da mu se sviđate

8. Momci vole vas više nego što vi volite njih.

9. Koristimo fraze: "kako je dobra", "kakva riba" da opišemo devojke. Ako dečko kaže da je devojka prelepa ili očaravajuća, znači da mu je mnogo stalo do nje.

10. Ako dečko napravi neku glupost pred devojkom, razmišljaće o tome narednih nekoliko dana ili dok ponovo ne provede dan sa njom.

11. Ako vas gleda duže od jedne sekunde, definitvno mu je nešto na umu.

12. Dali bismo ceo svet da možemo da čitamo ženske misli na 1 dan.

13. Nijedan od nas ne može sâm da reši svoje probleme. Samo smo previše tvrdoglavi da priznamo.

14. Nismo svi stoke! Ako se jedan ponašao tako prema vama, ne znači da predstavlja nas sve.

15. Ako dečko žrtvuje san i zdravlje samo da bi pričao sa vama preko telefona do jutra, znači da mu je stvarno stalo i da želi da bude sa vama što duže.

16. Iako ste ga ostavile pre više meseci, a voleo vas je, verovatno je i dalje tako. I da ima jednu želju, bila bi ta da mu se vratite.

Maca šara po staklu
 

LOCIRAJTE SE

¤        Vi mora da ste iz Los Anđelesa ako(USA, SD Kalifornija, poglavlje LI)
2696. You've bumped into a celebrity at El Pollo Loco.
2697. Your pizza delivery guy is also on contract with Warner Bros.
2698. Driving along, you see a high-speed police chase approaching in your rear view mirror. You don't panic or even flinch. Instead, you call your friends on your car phone and tell them you're on TV.
2699. When giving directions , you follow up with the phrase: "With/Without traffic"
2700. Your TV show is interrupted by a police chase.
2701. You can't fall asleep without the lull of a helicopter flying overhead.
2702. When tourists ask where they can get souvenirs, you direct them to Venice Beach.
2703. You know someone named Freedom, Rainbow, Persephone or Destiny.
2704. You've trespassed through private property to get to the "Hollywood" sign.
2705. You've partied in Tijuana at least once.
2706. You know Hollywood has a "lake".
2707. You've been to Disneyland more times than Downtown.
2708. You've lost your car in the Century City Shopping Center parking lot.
2709. You've ever bought oranges, flowers, cherries or peanuts on a freeway off-ramp.
2710. You think Manhattan is a beach.
2711. You think Johnnny Rocket's is an accurate depiction of a diner.
2712. You've started crossing a street and returned to the curb when the "don't walk" sign started flashing.
2713. You've never listened to NPR.

Friz

=●=

Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj