Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj

 =●=

Nedelja, 23. XI 2014.

Logo Leteći bumbar #551 

U ovom broju donosimo:

2. Govori srpski da te ceo svet razume

            Kako jedan španski pisac vidi učenje srpskog jezika

3. Ove nedelje u bioskopu "Ode on"

            "Gospodav pvstenova"

4. Špigl - dvojnici poznatih

            Foto-feljton: dvojnici poznatih ličnosti

6. Doctor Who                       Engleski jezik

            Šta smo naučili od Doktora

7. Položaj ruku

            Šta govori položaj ruke na devojci?

7. Anegdote

            Doskočice poznatih ličnosti

Sačuvajte ovaj broj! Možete od njega da napravite: molersku kapu, brodić, avion koji leti…

Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!

Prikolica

 Novi fosili

GOVORI SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME

Kako jedan španski pisac vidi učenje srpskog jezika:

Slowo Srbima idu jezici. To znamo na osnovu toga što srpski fudbaleri maltene čim stignu u Španiju daju intervjue

 na španskom. Ali šta se dešava kad je situacija obrnuta, odnosno kada Španac hoće da nauči srpski? Tu

 se stvari već komplikuju. Ipak, ništa nije nemoguće uz malo volje, upornosti i, na kraju krajeva, humora u situacijama kada vam srpski jezik podmetne nogu. No, kako Srbi kažu, bitno je da "pričaš srpski da te ceo svet razume". Cilj je sledeći: da vas začuđeni sagovornik razume. Da biste znali šta vas čeka, pogledajte moju klasifikaciju nivoa znanja srpskog jezika.  

 

I nivo: "Nemaš pojma" iliti "Super pričaš srpski"

            Čista laž. Na ovom nivou uopšte ne znaš srpski, iako te svi ubeđuju u suprotno, kao da im je fraza "super pričaš srpski" utisnuta u gene.

            Istražuješ jezik poput speleologa.

            Kažu ti da srpski ima 7 padeža (nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ). Ali to nije tačno. Ima ih mnogo više. Genitiv se, iz nekog neobjašnjivog razloga, razmnožio poput bakterija i virusa, pa tako imamo ablativni genitiv, eksplikativni genitiv, atributivni, vremenski, emfatični, kvalitativni...

            Otkrivaš da glagoli u pojedinim vremenima imaju poseban oblik za muški (mogao je), ženski (mogla je) i srednji rod (moglo je). Ako si muškarac, uglavnom koristiš muški rod, a ako si žena ženski. Srednji automatski ignorišeš.

Gospodav Pvstenova

Mole se čitaoci da prihvate ovu sliku u humorističkom, a ne u političkom smislu. Tačnije, da se na nju ne uvrede, naljute, rastuže, ogladne… Ona je postavljena samo da nasmeje čitaoce.

            Otkrivaš da postoje svršeni i nesvršeni glagoli, ali ne obraćaš mnogo pažnje na to, iako ti se može desiti da pobrkaš "pušiti" i "popušiti". Niko ti to neće zameriti – ljudi su ovde mnogo fini.

            U Srbiji važi da "koliko jezika znaš, toliko vrediš". Zato se tvoj profesor nervira, pa ti se obraća na svih pet jezika koje zna, ne bi li ti dokazao kako je problem u tebi. Ne daj se obeshrabriti – nije bitan početak, nego krajnji rezultat.

            Ljudi te uveravaju da je ćirilica mnogo komplikovana, ali jednog dana se probudiš i – eureka! Shvatiš da nije, da su te prevarili i naučiš je za nedelju dana uz samo par sati vežbanja.

            Tvoji prijatelji iz Srbije izgiboše da ti pokažu kako da pravilno izgovoriš "š", "đ", "ć", "č", "ž" i "c", ali sav njihov trud je uzalud.

            Kada sazna da želiš da naučiš jezik, komšija ti snishodljivo kaže "samo polaaaako", iako se sporije od onoga kako ti već ide ne može.

            Uporno ponavljaš reč "dobro": koristiš je i kad nešto razumeš i kad ne razumeš. To je tvoja magična reč. Ona sve rešava. Dobro, dobro, dobro, dobro…

            Kasnije naučiš da kažeš "pička" i ljudi umiru od smeha. Stičeš nove prijatelje.

            Svi ti govore kako je srpski mnogo težak.

II nivo: "Da li si Grk?" iliti "Mnogo si sladak"

            Prešli smo na viši nivo. Polako napreduješ, ali po izgovoru ličiš na Grka. Takođe otkrivaš da pričaš poput deteta kome su usta puna keksa (drugim rečima – šuškaš).  

            Ne kloni duhom, to je dobar znak – po Frojdu, izašao si iz analne, odnosno analno-sadističke faze. Počinješ da se snalaziš bez ičije pomoći: umeš pravilno da izgovoriš ime svoje ulice, razgovaraš sa decom svojih prijatelja, s lakoćom prepoznaješ da li ti je kasirka rekla devet ili deset, gledaš naslovne strane novina i ponosno se osmehuješ, jer razumeš šta piše. 

            Ako imaš nedoumica u vezi sa određenim padežom, uvek će se naći neki Srbin koji će ti ponuditi neki magični trik (magičan možda za one koji već savršeno vladaju srpskim, ali tebi lično je apsolutno beskoristan). "Samo treba da se zapitaš: koga, čega, ko, šta? Prosto kao pasulj, Migel, zar ne?", "Jeste, jeste." (Stepen ironije: najviši mogući)

            Umeš da pozoveš taksi i sa taksistima vodiš prve dubokoumne razgovore. Jedino oni ti se obraćaju na srpskom. Svi ostali to čine na engleskom, iako se ti svojski trudiš da pričaš na srpskom; neki žele da vežbaju engleski, neki te ne razumeju, neki žele da ti njih što bolje razumeš, a neki prosto žele da ti stave do znanja da su oni "Beograđani" i da nisu kao "ostali Srbi" (kao što rekosmo: koliko jezika znaš, toliko vrediš).

            Razgovaraš o fudbalu i hrani. Većina tvojih sagovornika je bila u Ljoret de Maru. Ti nisi, ali si srećan jer razumeš šta pričaju.

            Nailaziš na brojne izazove, poput korišćenja zamenica, njihovog položaja u rečenici i mirenja sa činjenicom da i one imaju padeže, rod, broj i još po nešto (njemu, mu, njoj, joj, nje, je,nju, ju, njima, im, njih, ih).

            Prijatelji iz Španije koji su došli da te obiđu čuju te kako kažeš "puta" (dva puta, tri puta, "vratio sam se sa puta" i sl) i valjaju se od smeha – jer "puta" na španskom znači "kurva".

            Malo si se i opustio jer si shvatio da možeš svakome da se obratiš u imperativu bez bojazni da ćeš ispasti nevaspitan.

ŠPIGL – DVOJNICI POZNATIH

Frenk Abengejl ml.  Čevi Čejs

TLL 551

 

            Doduše, na ovom nivou je ionako svejedno šta kažeš. Ti možda misliš da si zanimljiv, ali istina je da ljude više zanima da te slušaju kako pričaš srpski nego ono o čemu pričaš. Što se pre pomiriš sa tim, to bolje. Ovaj problem posebno imaš s konobarima, koji kao da su opčinjeni tvojim španskosrpskim. 

            Ljudi ti i dalje uporno ponavljaju da je srpski mnogo težak. Ti teraj po svome. Ne očajavaj.

 

III nivo: "Odakle si?" iliti "Otkud ti ovde?"

            Svakoga dana se možeš uveriti u to da ljudima nikada neće biti jasno zašto želiš da živiš u Srbiji; a ti ne da želiš, nego si oduševljen. "Pa, ti si još uvek u Srbiji?" "Jesam, još uvek sam tu... da čovek ne poveruje."

            Sada već toliko dobro vladaš srpskim da te ljudi u ranu zoru pitaju da li će Katalonija da se otcepi od Španije. Bez brige, Srbi imaju svoje mišljenje. I ništa ih ne može naterati da ga promene.

Balvan

            Prestaješ da koristiš aorist, glagolski prilog sadašnji i pluskvamperfekat. Iako je tvoja profesorka utrošila sate i sate da ti ih objasni, posle određenog vremena uviđaš da ih niko ne koristi, pa ni ona sama.

            Otkrivaš da imaju posebnu reč za majčinog brata i posebnu reč za očevog brata, za ženine roditelje i za muževljeve roditelje, za bratovljevu decu i za sestrinu decu... Ne preostaje ti ništa drugo nego da uzdahneš i odbiješ da naučiš kako se sve to kaže na srpskom.

            Srbi su ponosni što ti njihov jezik zadaje muke. Ipak, ti polako, ali sigurno shvataš kako on funkcioniše. Reči kao što su "mrš", "beži", "ajde", "bre", "ovaj", "znači", "mislim", "pa", "tako da" itd. postale su deo tvog svakodnevnog govora.

            Pomirio si se sa tim da nikada nećeš dobro pričati srpski, pa prestaješ da ga učiš, ali nenamerno učenje ide svojim tokom po kafanama, prodavnicama i kod kuće, gde te raznorazne nezgode podstiču da obogatiš svoj vokabular: pukla cev, zapušio se lavabo, curi slavina, vlaga, pločice, pukotina, poplava, hitan slučaj, upomooooć…

             Počinješ da tražiš pesme tamburašima, da častiš muzičare i da pevaš "Moja mala nema 

mane" dok se tuširaš. Međutim, iako si do sada pojeo već hiljadu pljeskavica, i dalje ne umeš da je naručiš kako treba. Glasne žice i dalje odaju da si stranac.

            Ipak, usudiš se da ispričaš par viceva o Crnogorcima i Bosancima. A onda te neko upita: "Koliko ti je vremena trebalo da naučiš srpski?" – i sve upropasti.

            Neko dobaci kako je srpski mnogo težak. Svi klimaju glavom.

 

IV nivo: "Naš si?" iliti "Iz dijaspore, a?"

            Sad si kao Srbin, ali ipak nisi. Razumeš? Nije isto da li si Srbin ili nisi. Ne znam da li razumeš šta hoću da kažem... Postoji razlika.

            Kad dostigneš ovaj nivo, pretpostavljaju da ti je majka Srpkinja. Ako pogrešiš padež ili napraviš grešku u izgovoru, onda si iz Južne Srbije. Mislim, mora da si s juga, nemoguće je da si iz Šumadije ili Vojvodine. 

            Znaš kako se na srpskom kažu raznorazne semenke i šumski plodovi za koje pojma nemaš kako se kažu na španskom, a kupus je uvek kupus, bez obzira na kom jeziku pričaš, srpskom ili španskom. 

            Kažeš "pička" i ljudi pomisle kako si seljačina. Ali oprostiće ti ako otkriju da si stranac, jer nije isto ako si Srbin i ako nisi. Ne znam da li me razumeš. Jednostavno nije isto.

 

Diploma

            Posle godina i godina učenja jezika, osvane dan kad ti se probudi ponos da želiš da ga potpuno usavršiš, ali sve padne u vodu kada ti se putevi ukrste s neznancem koji ti kaže "super pričaš srpski" i vrati te na početak. "Hvala. To mi mnogo znači, posebno što je srpski baš težak, zar ne?", kažem mu (stepen ironije: i dalje najviši mogući). "Jeste, mnogo je težak", odgovara.

            "Gledaj, moraš ovako da namestiš usta: Č-Č-Č-Č-Č-Č-Č!!!"

 

Autor: Migel Rodriges Andreu (Miguel Rodríguez Andreu), urednik časopisa "Balkania" i autor knjige "Anatomía Serbia" Twitter: @miguelroan1

Prevod: Bojana Veselinović

(preuzeto se ove FB stranice)

Burek

DOCTOR WHO

Doctor Who has taught me...

1. Nothing's impossible – just highly unlikely.

2. Never be afraid to act ridiculous.

3. Stand up for what is right, no matter the odds.

4. He is old 900 years, and he never met anyone who is not important.

5. Time is not a straight line – it's all wibbly-wobbly.

6. The Universe is vast and complicated and really, really very beautiful.

7. Sometimes, winning is no fun at all.

8. A longer life isn't always a better one. It's not the time that matters – it's the person.

9. The greatest things come in small packages.

10. The best weapon in the world is your mind.

11. Sometimes, humans are worse than the monsters.

12. The bad things in life don't spoil the good things.

13. Time is not the boss of you.

14. Never knowingly be serious.

15. Be proud of your beliefs… and your fashion sense.

16. The most ordinary person can change the world.

17. Every species and individual has the right to live… Even if they are an insane genocidal madman.

18. Not all victories are about saving the world.

19. Everybody dies – this is unavoidable.

Kljuc 13

ANEGDOTE

            Čuveni Arhimed iz Sirakuze na Siciliji, jedan od najvećih matematičkih genija starog veka, bio je veoma duhovit čovek, brz na odgovoru. Jednom je neki Fokion hteo da mu se naruga u prepunoj krčmi, pa mu je dobacio:

- Učitelju, vaš zakon da svako telo potopljeno u tečnost prividno gubi od svoje težine onoliko koliko je teška njime istisnuta tečnost svakako je važan, ali je pravilo koje sam ja nedavno otkrio još značajnije!

- Koje, Fokione? Kaži mi ga! – upita dobroćudni Arhimed uvek spreman da čuje naučne novine.

- Svako telo potopljeno u vodu izlazi iz nje – okupano! – odgovori smejući se Fokion ubeđen da je dobro namagarčio slavnog Arhimeda.

- Da, - reče na to Arhimed – osim tvog!

            Fokion, koji je bio poznati prljavac, toliko se postideo da mesec dana nije smeo da priviri u kafanu.

-[]-[]-[]-

            Grčki matematičar Diofant koji je živeo u III veku, tvorac je jednačina sa više nepoznatih veličina i mnogo rešenja.

- Kakva je korist od ovih jednačina? - čudili su se njegovi savremenici!

- Ogromni, objašnjavao je Diofant, ali ako se vešto podese vrednosti.

            Jednom prilikom je neki poznanik došao kod Diofanta da mu vrati dug. Ali, umesto dvadeset srebrnjaka, koliko je bio dužan, pružio mu je samo dva.

- A gde su ostalih osamnaest, Filease? – zgranuto će Diofant.

- Pa, mudri Diofante – osmehnu se Fileas nevino – podesi koeficijente, kako ti to već umeš, i sve će biti u redu.

- Naravno! – reče Diofant i tresnu Fileasa pesnicom u bradu.

- Zašto si me udario? - promuca Fileas kad je došao svesti.

- Tako mi Zevsa, nisam te udario, samo sam pokušao da podesim vrednosti! Nadam se da ćeš uz pomoć ovakvih koeficijenata brže namiriti ostatak duga!

-[]-[]-[]-

            U Nemačkoj postoji izreka: "Dobar račun potiče od Adama!" Pri tom se ne misli na prvog čoveka, muža pramajke Eve, već na Adama Rizea, matematičara iz Bamberga u Nemačkoj koji je živeo u XVI veku.

            Neki poznanik koji je želeo da se sa njim našali, zadao mu je "problem" koji se obično daje deci u osnovnoj školi.

Kec iz matematike

 

- Profesore, koliko iznosi zbir od 20 kilograma jabuka i 25 metara štofa? (kao naše "koliko su dve babe i tri žabe?" - prim. red.)

- Pod običnim uslovima ovaj problem je nerešiv, no u naročitim okolnostima ipak mu se može doskočiti! – odgovorio je Rize.

- Kako?!

- Od 20 kilograma jabuka i 25 metara štofa dobićete 10 tepsija jabuka u šlafroku i još će vam preostati 5 metara štofa.

-[]-[]-[]-

            Poznati nemački lekar Markus Herc posetio je jednom nekog bolesnika koji se sâm lečio prema knjigama u kojima je tražio i nalazio odgovarajuće lekove i lekarske recepte. Saznavši za ovakav način lečenja, Herc reče bolesniku:

- Znam šta će biti uzrok vaše smrti. Umrećete od štamparskih grešaka.

-[]-[]-[]-

            Čuveni italijanski pevač Enriko Karuzo pevao je jedne večeri u nekom malom mestu. Pred početak koncerta u njegovu sobu banu neki čovek i reče:

- U programu sam video da ćete pevati ariju kovača. Mnogo biste me zadužili ako u pesmi pomenete da se i ja odskora u ovom gradu bavim kovačkim zanatom.

Friz

=●=

Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj