=●=

Nedelja, 25. I 2015.

U ovom broju donosimo: 2. Novosadski vodovod             Šta Novosađani mogu da rade sa osveštanom česmovačom 2. Dečji biseri o braku Nekoliko odvala 3. Divlja šalterska službenica Iz knjige "Polusmak polusveta" 4. Špigl - dvojnici poznatih Foto-feljton: dvojnici poznatih ličnosti 8. Anegdote Doskočice poznatih ličnosti

Sačuvajte ovaj broj! Možete od njega da napravite: molersku kapu, brodić, avion koji leti… Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!

Objašnjenje: Na Bogojavljenje, slavu novosadskog vodovoda, sveštenik je posle osveštavanja vodice u buradima izjavio da je na taj način "osveštana voda u celokupnom vodovodnom sistemu". To bi značilo da smo sa svetom vodicom bukvalno prali noge, a da ni ne pominjem ostale primere. (izvor: Njuz.net) DEČJI BISERI O BRAKU ● Morate da se oženite sa onim koga poljubite. To je pravilo. ● Najbolje vreme za brak je kada imate 23 godine. Do tada imate celu večnost da upoznate osobu. ● Za devojčice je bolje da budu singl, ali dečaci moraju da se ožene jer im treba neko da čisti za njima.

● Da bi brak uspeo, morate ženi da govorite da je lepa čak i kad izgleda kao kamion.
● Ženu biraš po tome da li voli isto što i ti. Ako ti voliš sport, mora i ona da ga voli. I treba da voli da donosi čips i pivo.
● Kad završim sa vrtićem, naći ću ženu.
● Niko ne odlučuje sa kim će se venčati. Bog to odredi mnogo pre nego što odrastemo, a mi tek na kraju saznamo sa kim smo zaglavili.
● Ne znam da li je bolje biti sâm ili u braku, ali znam da nikad neću imati seks sa ženom.
● Svet ne bi mogao da funkcioniše bez braka. Kako biste ljudima objasnili odakle su došla sva ta deca?
● Brak je dosadan, ali veze su zanimljive. Da biste nekoga upoznali, morate prvo da se zabavljate. A čak i dečaci umeju da kažu nešto pametno ako ih slušate dovoljno dugo.

DIVLjA ŠALTERSKA SLUŽBENICA

Intervjuer (I): Upravo se nalazimo iza jednog od šaltera u Nacionalnom parku Srbija, staništu vrste Divlji Šalterski Službenik (Nervozus shicanorum pauza). Došli smo da vidimo da li je i tu došlo do neke metamorfoze i, ako jeste, u šta se ova vrsta pretvara... Upravo prilazimo jednom od predstavnika, pardon, jednoj od predstavnica vrste, koja – po svemu sudeći – jede! Dobar dan!

Divlja Šalterska Službenica (DŠS): (žvaće, nešto promrmlja kroz zalogaj) I: Ahm... Dobar dan! DŠS: (razumljivije, ali opet kroz zalogaj) Zdravo I: Prijatno! DŠS: Aj' prijatno! (nastavlja da žvaće) I: (smešak) Nisam mislio u smislu "doviđenja, prijatno", nego u smislu... jedete, pa da vam kažem prijatno... DŠS: (žvaćući) Mhm... I: Hoćete li da dođemo malo kasnije, kad završite sa obrokom? DŠS: (novi zagrižaj) Ne. Kad završim... idem na pauzu. I: Na pauzu? Pa, ja sam mislio da je sad pauza i da zato jedete! DŠS: E, pa loše si mislio! (žvaće li žvaće)

Jedem zato što sam gladna, a ne zato što je pauza.

I: Aha...

DŠS: A ti? Što ti ne jedeš?

I: Ja? Pa... Nisam gladan...

DŠS: Vidiš? A da si gladan – jeo bi. Je l' tako?

I: Pa da, ali ne baš tokom...

DŠS: Ne baš tokom pauze! Normalno! Pauza služi da se završavaju poslovi van zgrade, a razno vreme služi... za razne stvari. Zato ga tako i zovemo.

I: Razno vreme? Ja sam mislio da je to radno vreme...

DŠS: (pomalo već završava sa jelom) Mnogo ti nešto misliš, a sve pogrešno!

I: Znači, ovaj red, ovi ljudi što stoje već... neko vreme, oni znaju da nije pauza?

DŠS: (otpije gutljaj jogurta) Ah... Normalno da znaju.

I: I... ne smeta im?

DŠS: Ma jok, bre, navikli su... (cokće) Imaš li čačkalicu?

I: Nemam. Ali, kako ovako mirno stoje, ništa se ne bune?!

DŠS: (već pomalo nervozno) Je li, jesi ti video papir koji sam zalepila na šalter?

I: Ne. Koji papir?

DŠS: Onaj na kome piše "pao sistem"!

I: Pao sistem?

DŠS: Aha.

I: A je l' stvarno pao sistem?

DŠS: Jeste.

I: I ne rade kompjuteri?

DŠS: Rade.

I: Pa, kako onda?

DŠS: Pa, moj fiziološki sistem je pao. Od gladi. Razumeš? I: Ne razumem... DŠS: Vidi, dečko, kad je meni prazan želudac, ne samo što mi padne sistem, nego mi padne i mrak na oči! VERUJ mi da je ovim patuljcima što stoje i drhte bolje da sačekaju da podignem svoj sistem sa 350 grama bureka i dva jogurta, nego da ih sve razjurim što nemaju "FT-1P"... I: Aha... Nešto iz vašeg posla! A šta je FT-1P? DŠS: Fali Ti 1 Papir! I: A koji papir je u pitanju? DŠS: Koji 'oćeš! Potpuno je svejedno... Ali neki papir MORA da fali! Još se nije desilo da neko dođe prvi put kod Mice Ubice na šalter i da ima sve papire. I: Kod Mice Ubice?

ŠPIGL – DVOJNICI POZNATIH Piter Bojl (Frenk iz "Svi vole Rejmonda) → Orao Sem (Mapeti)

DŠS: (ponosno) Tako me zovu... I da znaš, ako počneš da mi šetaš po živcima – ima da opravdam nadimak.

I: Uh, dobro... Gospa Mico, neću ja dugo, samo da vam postavim još nekoliko pitanja, ako nije problem...

DŠS: Požuri, jer sad će pauza, moram da idem da ne radim!

I: Ovako... Ja ovde vidim još 5 šaltera, nijedan ne radi, a ovde, ispred vašeg, ogroman je red...

DŠS: Da, pa?

I: Paaa, pitam se, je l' radi neko na tim drugim šalterima.

DŠS: Rade Caca, Ceca, Jaca, Daca i Veca, al' trenutno nisu tu. Završavaju neka posla.

I: Završavaju neka posla?!

DŠS: Neka svoja posla, normalno! Ne, nego će da drežde ovde po ceo dan, da ovim patuljcima završavaju njihove poslove!

I: Ali to su stranke zbog kojih vi...

DŠS: Zbog kojih ja 'oću da poludim! Stoje mi tu po ceo dan, premeštaju se s noge na nogu, bulje mi kroz staklo, kašlju, kijaju, dišu... I samo nešto čekaju... Znam ja, čekaju oni da im ja rešim njihove probleme, da gospoda završe svoje obaveze... A kad ću ja da završim moje obaveze? A?

I: Pa znam, ali vi primate platu...

DŠS: (ljuta je) Koju, bre, platu? Pa šta sad, treba da crknem zato što primam platu? I ovaj deda ovde prima penziju, a ništa ne radi... Samo čeka da mu je dam... Stoji ovde u redu od jutros... a ti, Mico, kuckaj u

kompjuter, lupaj pečate, broj pare, i to još tuđe, i šta ti ja znam šta još... I: Nemojte se nervirati, to je vaš posao, a oni ljudi, šta će... Čekaju! DŠS: Pa šta ako mi je posao? Nek' čekaju! I tek će da čekaju! (zvoni telefon) Vidiš da mi non-stop zvone telefoni! (javi se) Da?... (mekše) Ćao, Caco... Evo, radim... Ma ništa, neka sekiracija od ranog jutra... Pa, normalno, zabole me... A?... Nema nikog, možda petnaestak-dva'es'... Nije, Ceca je javila da će da kasni... Ne, Veca je otišla kod pedikira, urast'o joj nokat... Daca je bila došla oko 11, pa je dobila u 11:15, pa je otišla u 11:20... Da, bila je 20 minuta bruto... Hahaha... Pametna žena, a ne ko ja, raspadam se ovde... Jaca? Jaca je tu negde. Znaš ti Jacu, ne drži je mesto... Nisam, sad ću da idem na pauzu... Šta ti radiš?... Je l'?... Gde?... Ipak si ih našla?... Jao, ribo, pa ti si opasna... Pošto su?... Nemoj da zezaš! Pa, nisu skupe uopšte!... E, Caco, kupi i meni jedne, ljubim te... Dajem ti pare... 'Oćeš?... Srce si... Važi... Ma, nemoj da žuriš, samo mi nađi... Da... Ajde... Ćaooo! I: Možemo li da nastavimo ovaj mali intervju? DŠS: Slušaj, dečko, nemam ja baš puno vremena da s tobom razglabam ovde, znaš... I: Shvatam, uskoro će pauza... DŠS: Pa, normalno. I ja imam dušu... Nego, moram kafu pod hitno da popijem. Posle jela mi tako pandrkne pritisak da to nije normalno... 'Oćeš i ti kafu? I: Ne pijem kafu...

DŠS: Sad ćemo da naručimo... (okreće telefon) Alo? Stojo, daj dve kafe u šalter salu... (intervjueru) Kakvu piješ?

I: Ne pijem kafu...

DŠS: (na telefon) Dve slađe, Stojo!... Ej, čekaj, je l' imaš još onog ratluka?... Aj' donesi. Znaš da mi padne šećer dok naprežem mozak... E, i običnu vodu, Stojo! (spusti slušalicu) Stoja našla neki divan ratluk...

I: Ne sumnjam...

DŠS: Eto... Popijemo kafu, završimo taj... intervju, pa ti ideš svojim putem, a ja na pauzu. Je l' jasno?

I: Aaa, izvinite, imam utisak da onom gospodinu u sredini reda nije dobro... kao da se guši...

DŠS: Gde ti ovde vidiš gospodina? Misliš na onog tamo rošavog? Pa ja mislim da njemu odavno nije dobro... Triput ga vraćam od jutros; ne može da zapamti gde treba da ode i šta treba da mi donese da mu overim rešenje... Alo, ti tamo, rošavi... Ti, što se gušiš... Dođi 'vamo! Ajde, ajde, možeš preko reda, kad te ja zovem!

Stranka (S): (skrušeno) Nije mi dobro... Šetam od jutros tamo-ovamo...

DŠS: Uh, što mi te žao! Ti bar šetaš, na vazduhu si, a ja sedim ovde od jutros, pa ne kukam nego, evo, kad te primam... pred samu pauzu... Daj da vidim šta si sad doneo... (šuška papirima)

S: Doneo sam sve što ste tražili... Ja mislim da sad imam sve...

DŠS: (i dalje šuška) Pričekaj malo, nemoj dvaput da kažeš! Da vidimo... lična karta... pasoš... uverenje o državljanstvu... vozačka dozvola... saobraćajna dozvola, to mi ne treba, drži... polisa osiguranja... zdravstvena knjižica... radna knjižica... vojna knjižica... đačka knjižica... štedna knjižica... servisna knjižica... dobro... diploma o završenoj nižnoj muzičkoj školi, dobro... izvod iz matične knjige rođenih... izvod iz matične knjige venčanih... ugovor za grobnu parcelu... izvod iz zemljišnih knjiga... detaljan spisak pokretne i nepokretne imovine... dobro, to je lepo... dokaz o uplati TV pretplate... potvrda o plaćenom porezu... potvrda o poslednjem očevom plaćenom porezu... očeva lična karta... majčina lična karta... dve slike sa očevog i majčinog venčanja, jedna s kumovima, jedna bez kumova... hmm... nešto baš i ne ličiš na roditelje... S: Ne, nego ta slika... malo je mutna...

DŠS: More, TI si meni nešto mutan... Slušaj, moraćeš da mi doneseš još i očevu partijsku knjižicu, ako je bio u Partiji, ili u sudu overeno uverenje ako nije bio... I nemoj sad da mi kažeš da otac priznaje samo sud svoje partije... I onda potvrdu o majčinoj krvnoj grupi i rezultat DNK analize...

S: (pomalo već iznervirano) Izvinite, molim vas, ali ZAŠTO mi sad još i to tražite?

DŠS: Aaa... iz dva razloga... Prvi je zato što mi se može, a drugi – jer 'oću da potvrdim tvoj identitet... Ne mogu ja da gatam u pasulj da l' si to ti ili nisi ti...

S: (sve nestrpljivije) Ali, čekajte, doneo sam vam ovu hrpu svih mogućih dokumenata, čak ne znam ni zašto... Zaboravio sam i zašto sam uopšte došao na ovaj šalter! Ja nemam više šta da vam donesem! SVE sam vam već doneo!

DŠS: To ti misliš! Ima još nešto... Donećeš mi snimak svih zuba, pa ću preko zuba da te identifikujem...

S: (iskreno zbunjeno) Kakvih sad crnih zuba?!

DŠS: E sad, crnih, belih ili požutelih, u to ne ulazim, ne interesuje me... 'Oću digitalni snimak i gornje i donje vilice!

S: (jedva se suzdržava) Digitalni... Dobro! I, je l' to onda sve?

DŠS: (primetila, pa udarila utuk na utuk) E, pa NIJE!!! Trebaće mi i snimak zuba tvojih roditelja!

S: (glasnije) E, PA NEĆE MOĆI! Roditelji mi nisu više živi!

DŠS: (cinično) E, pa moje saučešće! Onda 'oću da mi doneseš njihove proteze na uvid! S: (totalno pukao, dere se) More, DA SE NOSIŠ U VRAŽJU MATER I TI, I TVOJ ŠALTER, I PAPIRI, I POTVRDE, I UVERENjA! JESI ČULA? DŠS: NE, NEGO TI DA SE NOSIŠ, BRE! ZNAŠ KAD ĆEŠ DA DOBIJEŠ NEŠTO OD MENE ILI OD MOJIH KOLEGINICA OVDE? NIKAD!!! S: I NE TREBA MI NIŠTA OD TEBE, OLOŠU JEDAN ŠALTERSKI! PACOVE! DŠS: KUŠ, ĐUBRE JEDNO BEZOBRAZNO! DOŠ'O SI OVDE DA MI SOLIŠ PAMET, A NE UMEŠ DVA PAPIRA DA MI DONESEŠ K'O ČOVEK! S: KOJA, BRE, DVA PAPIRA, KOZO SMRDLjIVA?! TRAŽIŠ MI PROTEZE OD RODITELjA I MOJU ĐAČKU KNjIŽICU!!! TI, BRE, NISI NORMALNA ŽENA! DŠS: PA, NORMALNO DA TI TRAŽIM ĐAČKU KNjIŽICU KAD SI NEPISMENA SELjAČINA! SIGURNO NISI NI IŠ'O U ŠKOLU! S: TI SI BRE, JEDNA DEBELA, FRUSTRIRANA BABETINA KOJU NIKO NE PODNOSI PA SE IŽIVLjAVAŠ NA STRANKAMA!

DŠS: MORE, VUCI SE NAPOLjE, DžUKELO! ČUJEŠ ŠTA TI KAŽEM? NEMOJ DA ZOVEM OBEZBEĐENjE!

S: IDEM SÂM, NE MOGU VIŠE DA TE GLEDAM, GOVEDO JEDNO!

DŠS: MARŠ NAPOLjE, DABOGDA CRK'O!!! PATULjKU JEDAN!!!

I: Izvinjavam se...

DŠS: (jedva nešto malo tiše) PROTUVA JEDNA!... Zamalo da me iznervira, i to dok radim...

I: Ja se izvinjavam, možemo li samo da...

DŠS: NE MOŽE VIŠE NIŠTA! I TI, MARŠ ODATLE! I GASI TO, OVDE NEMA SNIMANjA! JESI ČUO? ODMA'!!!

I: Ali, intervju...

DŠS: MA, KAKAV, BRE, INTERVJU! SVI NAPOLjE!!! CEO RED! NEĆU NIKOG DA VIDIM! JE L' JASNO? BEZOBRAZNICI! SVI STE VI ISTI! ŠTO JE ČOVEK S VAMA BOLjI, VI STE SVE GORI!

I: nemojte tako, gospa Mico, molim vas...

DŠS: PAUZA!!!

(iz knjige "Nacionalni park Srbija 2 – Polusmak polusveta" Dragoljuba Ljubičića Mićka)

ANEGDOTE

Poznata francuska glumica Sara Bernar (1844-1923) jednom je za vreme gostovanja u Engleskoj prolazila u Mančesteru pored fudbalskog igrališta na kome se upravo igrala utakmica.

Glumica je zamolila šofera da zaustavi kola, pa je desetak minuta pažljivo pratila igru. Zatim je ponovo ušla u automobil uskliknuvši:

- Kakva je divota ovaj kriket! Prava engleska igra!

-● ● ●-

Poznati ruski baletski igrač Vaclav Njižinski (1890-1950) bio je čuven, pored ostalog, i po svojim skokovima. Zahvaljujući snažnim mišićima na nogama, savršenoj tehnici i, razume se, talentu, on je skakao tako da se gledaocima činilo da usred skoka prosto "visi" iznad scene.

Jednom ga je neki od kolega upitao kako uspeva da se za vreme skoka zadrži u vazduhu.

- To uopšte nije teško – ljubazno mu je odgovorio umetnik. – Jednostavno skočite, a zatim tamo na vrhu napravite malu pauzu.

-● ● ●-

Posle nekog predavanja koje je Ajnštajn održao, okupljeni prijatelji upitali su ga šta mu je bilo najteže.

- Probuditi publiku kada je sa govorom završio gospodin koji me je predstavljao! [PZ #1582/]

=●=