EN700
- Nedelja, 29. X 2017./7525.
|
|
|
NOĆ
VEŠTICA!
|
Još jedna Noć veštica i još jedan praznični broj. Kao i svake godine, ceo broj ćemo posvetiti ovom prazniku i zanimljivim stvarima vezanim za njega. Ovu nedelju ćemo iskoristiti za interesantne kostime, pa možete da iskoristite ideju ako ćete ići na neku od mnogobrojnih žurki po gradu. Takođe, pozivamo vas da nam pošaljite i slike sa žurki na kojima ste prisustvovali, pa ćemo ih objaviti u narednom broju koji će takođe biti posvećen ovom prazniku. Ono što bi pomalo pokvarilo uživanje u ovom broju časopisa je to što će se on velikim delom sastojati od fotografija pa neće biti standardnih 500-600KB nego malko više. Za to je kriva činjenica da smo tokom godine uspeli da sakupimo dosta slika. VAŽNO! U narednom broju ćemo objaviti gde se na "Fejsbuku" mogu naći slike koje |
|
je
Vaš urednik slikao te večeri po
centru Novog sada. A pošto će se sve Samhain žurke dešavati tog
vikenda, taj
broj će malko i kasniti (dan-dva). Možete i vi
dodavati vaše slike, da
ih bude što
više. Daaa… onaj ćoravi sa smešnim šeširom koji izigrava novinara je
glavom i
nosom urednik časopisa kojeg upravo čitate! Slobodno dodavajte,
lajkujte,
tagujte i komentarišite – ne delim autograme! :-P
Sad bi mogli i da objasnimo ukratko
zašto mi u redakciji kažemo "Samhain", a ne Noć Veštica ili Helovin.
Kao što znate, ovaj praznik potiče od keltskog praznika žetve i koji je
bio
njihova Nova godina. Oni su ga zvali "Samhain", a čita se
"Savin" ['sα:wın] (radije ćemo napisati "Samhain"
nego da nas pitate ko je taj Sava). Igrom slučaja, poklopio se sa
rimokatoličkim praznikom Svi Sveti, koji se na engleskom kaže "All
Hallow's eve(ning)", pa otuda i engleski naziv po kom ga danas
poznajemo.
Tada se obilaze groblja (u pravoslavlju su to Zadušnice), a posle Svih
Svetih
ide Dan Mrtvih (isto se obilaze groblja, a tamo prodaju slatkiše).
Praznik se u današnjem obliku
pojavio tek 1911. godine. Pošto ima puno protivnika ovog praznika jer
vuče
korene iz keltskog/paganskog rituala, možemo slobodno da kažemo da je
on daleko
od onog što je nekad bio kao paganski. Do danas je već komercijalizovan
(što će
reći: Deda Mraz tokom jedne noći deli paketiće, a ostalih 364 dana pije
"Koka kolu"). Zbog toga bi
bilo najpametnije da ga shvatite na dva načina:
- kao dečji praznik;
- kao razlog za maskembal i
terevenku/žurku
Priznaćete da ga oba razloga najbolje
opisuju!
Vaš
Urednik
|
|
|
|
|
|
(ovo jeste maska – tog dana nije bilo vetra)
|
|
|
|
|
|
(vunica
i štapići
od sladoleda)
|
|
|
|
|
|
.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
=●=