Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj

=●=

EN755 - Nedelja, 3. III 2019./7526.

Logo Leteći bumbar No.755

U ovom broju donosimo:

2. Sâm svoj nadrimajstor

            Male kućne majstorije (ili skarabudži)

6. Radovan III

            Kompletan tekst predstave (u nastavcima)

Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!

Pažnja! Stavite miša iznad ѕlike da bi dobili prevod ili objašnjenje istih!

SVIM ČITATELjKAMA ŽELIMO SREĆAN 8. MART

Frizerski čaršav

● ● ●

Kutija za kablove

Dimnjak

Dugmad u liftu

● ● ●

Fioke

Protivpožarni aparat

Vrata iza gilendera

● ● ●

Ležaljka za klince

Saobraćajni znak

Posude za sitnice

● ● ●

Drajv-in za klince

Saksije

Kako popraviti ogrebotinu

● ● ●

Instant doručak

Utičnica

Slušalice

RADOVAN III

(uvodna reč i početak predstave se nalaze u broju №749)

Jelenče (ulazi i nosi tacnu sa kafom): Oduvek sam bio večita žrtva… jer je okolina u meni gledala samo ono animalno, životinjsko! Čitavu svoju mladost proveo sam u biblioteki.

Radovan: Divan dečko. Šta mu fali?

Jelenče: Hipotkrit i Tacit i Odgore de Balžak i braća Milenković… Nikad niste čuli za te pisce? (Stanislavu) Šta ste pročitali od tih pisaca?

Stanislav: Mene pitaš???

Jelenče (okreće se Radovanu): Šta ste pročitali od tih pisaca? (Radovan se prepada i ispušta šoljicu) Nikad niste čuli za te pisce!

Katica (isteruje Jelenčeta): Marš napolje! Marš napolje!

(cela scena umire od smeha)

Radovan: Na ništa me napravio… On mene pita šta sam čit'o!!!… Da l' mi je utisak varljiv ili ne, on mene pita šta sam čit'o! On me pita šta sam čit'o! (Rumenci) Šta se kerebečiš ti, pička ti materina?… On MENE pita šta sam čit'o!!! Jbm li ti majk… Ja sam bio član biblioteke godinu dana, jebote! Godinu dana bio član biblioteke, a on mene pita šta sam čit'o! Im'o sam člansku kartu biblioteke! Im'o (sam) člansku kartu specijalne boje, znaš ono… (podiže obrvu)

Doručak

Stanislav: Koje boje?

Radovan: Šta gledaš ti? Zini da ti kažem!… Specijalne boje! Nosim je u gornjem džepu ovde (pokazuje džep na košulji), viri 2cm iz sakoa… Idem ulicom, a ono svi viču: "Evo, ide drug član, jebote!"… (šećka, tj. paradira po sceni) Mene bole mnogo… Dobro, u to vreme nije bilo prevoz kolima nego peške, normalno. Do kancelarije… Kaže: "Ide drug član, jeee!"… Ovako, izlaze na kolovoz i padaju pod saobraćaj! Tog dana poginu šest ljudi! "Eno, ide drug član", a ja idem – bole mene… (karta) Viri dva prsta – pravac biblioteka! Im'o (sam) pravo da uđem u biblioteku u sred bela dana! Uđem, sednem, naručim, pojedem, popijem – bole me! On mene pita šta sam čit'o, majku ti jebem…

Katica: Čekaj! (hvata Radovana za leđa od košulje)

Radovan: Nemoj da me držiš za ruke, ubiću te!

Katica: Ćale, a tebe izjurili iz te biblioteke. Šta je bilo? Keva meni pisala. Reci.

Radovan: Izjurili, dabome da su me izjurili. Čim je došla nova garnitura – druga Radovana u pizdu materinu, normalno.

Katica: Rekli su da si sek'o slike iz knjiga.

Radovan: Jeste! Sek'o sam slike! Tačno!… To su mi amputirali, ali to je tačno!… Sek'o sam slike iz knjiga! Slike su za zid, nisu za knjige, jebo vas…

Katica: I mastio si knjige…

Radovan: Čim je došla nova garnitura na čelu sa drugom ovaj, kako se zove… Igrutinom (?), ovaj, nova garnituuura odma' kaže "Koga ćemo? – Radovana! Marš napolje!" Normalno… Drug Igrutin, jebem li ti majku, a ovako smo bili (pokazuje) – nokat i meso. Onih dana… kad smo bežali ispred… raznoraznih neprijatelja… Kad se nije znalo ko je kome… Drug Igrutin beži više ovako (pokazuje levom rukom) 'vata kosinu na tamo, a ja kosim ovamo (pokazuje desnom rukom).

(dok je to pričao, Katica umire od smeha. Očigledno, Zoran je tu počeo da "uređuje" scenario predstave)

Radovan: Bogami, tu je došlo do jedne izvesne pometnje. Malo smo se pomeli. Kao da je svako nosio metlu preko leđa pa samo (pokazuje rukama)

Katica: I kako je to bilo? Zove te…

Radovan: Čim je… odma, kaže, "Dajte mi druga Radovana", telefonom. Uh, što sam uvodio telefon, jebem ti… Ja se inače plašim telefona. Još od '39-te se plašim telefona. Šta ima to da mi zvoni po kući tamo? Ne volim ni da govorim. Uvek okrenem slušalicu naopačke. Kaže: "Da dođe drug Radovan od-ma-h u centar biblioteke! Da dođe ovde kroz 15 minuta!" Ne budem lenj.

Katica: Dobar dan. – Dobar dan.

Radovan: Kuc-kuc. Dobar dan – dobar dan. On seo, znaš, u onu fotelju, priustade malo ovako, pa sede ponovo… Šta je, reko, sada bogati? Bar da ga proverim, ja mu pružim ruku ovako (pruža ruku za rukovanje), a on opet ustade kao pa opet sede. (imitira zvuk vazduha iz tapacirane stolice) Reko, da l' prdnu nova garnitura, jebote? Ali nisu. To su te fotelje. To je "Meblo"… Mene met'o na onu tvrdu stolicu. Kaže "Sedi, druže Radovane. Obavešteni smo mi o tebi da si ti džukela jedna… (kaže) Nemamo s tobom šta razgovarati. Ti si džukela jedna, jedna svinja i dokazano je da mastiš knjige…" Reko: "Je l' ti to meni, druže Igrutine?" On kaže: "Ja tebi!" "Je l' meni? Je l' ti to mene etiketiraš, majku ti…?" Onaj njegov astal, onaj pisaći sto kad sam zgrabio koji je bio crvene boje, a on pobele, jebote! Onaj njegov astal od 12 metara, jebem li ti… Astal od 16 metara kad sam ja zgrabio u ove ruke kad sam…

Katica: Pa kako piše čovek sa tol'ki astal?

Radovan: Šta…

Sedište

Katica: Kako piše s tol'ki astal?

Radovan: Piše normalno. Ovako piše. (pravi se da korača i piše istovremeno – tj. da piše rukom duuugačku liniju i trči nazad za novi red) Ako ne zaboravi prvi red, normalno.

Katica: Ali piše i na mašinu.

Radovan: Piše, i na mašini piše. Samo ima čovek a koji mu zanosi mašinu. (imitira tipa koji nosi pisaću mašinu u rukama; imitira i tipa koji kuca na pisaćoj mašini sa po jednim prstom i to objašnjava:) Šta ima da zamara celinu ruke? Nema potrebe!… Dva prsta mu je dosta… Nije to ko neki seljaci – pišu sa deset (prstiju) i još laktom udaraju! Čovek normalan… Reko: "Meni, druže Igrutine?", "Tebi", reko "U redu!" Odem kući, javim mu se telefonom od kuće. Ne budem lenj, reko: "Je l' ti to meni…" Ko je napravio ovo sranje? (pokazuje rukom na stočić koji je on maločas podizao, Katica pokazuje prstom na Stanislava) Ko je napravio sranje, jebem li ti majku? Ko je napravio sranje? Dokle će biti sranja u ovoj zem… mislim, ovoj kući?

Katica: Deda!

Radovan: Da se prekine s tim! Pa, kako to piješ kafu, majku ti seljačku jebem? Kako piješ kafu? Pa nauči da piješ kafu ko čovek jedanputa! Kako to: (uzima praznu šoljicu i poliva se po glavi) Jebote… Jesi ti normalan čovek?

(nastavak u narednom broju)

Friz

=●=

Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj