Nedelja, 5. III 2006.
U
ovom broju donosimo:
Druga
rečenica izgovorena
na Mesecu Slučaj stidljivog muškarca
Tekst Balaševićevog singla iz
1978. Dečji odgovori iz istoimene knjige (novi feljton)
Pravila bontona na moru [iz
časopisa "Bager"] |
|
![]() |
20.7.1968
godine, komandant svemirske letjelice Apollo 11, Neil Armstrong, bio je
prvi
čovjek koji je spustio nogu na Mjesec. Nakon toga izgovorio je čuvene
riječi: "Ovo je mali korak za čovjeka, ali veliki za
čovječanstvo". Ove riječi čuli su milijuni ljudi na
Zemlji. Prije nego će isključiti aparat za komunikaciju za Zemljom,
Armstrong je dodao jednu enigmatičnu rečenicu: "Sretno,
gospodine Gorsky!" |
put
od tada kada bi se
Armstrong
pojavio
pred novinarima, oni su mu postavljali pitanje da im razjasni značenje
te
rečenice. Svaki put on bi se samo nasmijao.
5.7.1995.
u
bejzbol
sa svojim
prijateljem. Lopta je odletjela u
susjedno dvorište, gdje su stanovali gospodin i gospođa Gorsky. Neil je
otišao po loptu, i dok ju je uzimao, začuo je kako gospođa Gorsky urla
svome mužu: "Da ti popušim???
Ti bi da ti ja popušim, je li??? E, pa hoću, ali kad ovaj klinac u
dvorištu bude hodao po Mjesecu…"
Primedba
redakcije: Kasnije je utvrđeno
da ova priča uopšte nije istinita, što su
potvrdili i u NASA-i.
Comments: This
whopper has been circulating for years via email and can be found on
dozens of
Websites accompanied by the claim that it really happened. But it's
false, as
anyone can verify by perusing the official lunar landing transcript on
NASA's
Apollo 11 site (audio & video clips included).
Sometimes
attributed to comedian Buddy Hackett, the Gorsky tale obviously came
into this
world as a joke, earning the status of urban legend over time through
sheer
repetition as a "true story."
In spite of the ease with which this one is debunked, it's
so much fun
to read and pass along that it will doubtless be with us for decades to
come.
http://urbanlegends.about.com/library/blgorsky.htm
http://www.snopes.com/quotes/mrgorsky.htm
Muškarac. Rane tridesete. U
pomalo neudobnom
položaju oslonjen na šank.
Svako malo
lizne od svog duplog pelinkovca.
Dva stola dalje, sama, mirna
sjedi lijepa žena.
- Mmmm, vidi one mace - pomisli naš glavni junak - baš dobro izgleda.
Kako bi
samo rado pričao s njom... Ali šta da joj kažem?? Tako sam prokleto
stidljiv i svaki put kad pokušam pričati s nekom ženom, valjam samo
gluposti.. Hm… Znam!! Reći ću joj da sam se u nju zaljubio na prvi
pogled. Ma, ne… Radije ne… Ismijaće me i izvaliti neki od ženskih
fazona
na tu temu. Možda da joj pošaljem piće, a ostatak će doći sâm po
sebi. Pih, baš sam smotan.
![]() |
U tom trenutku žena ustaje i
odlazi. - Jebi ga.. Stvar se sama od sebe riješi. Baš sam smotan. Kako mi fali hrabrosti svaki put. Toliko je tema o kojim bi se dalo nesto mljeti. Pa i upucavanje je za ljude. Šta mi može biti, da me odbije ili da pristane?! Ni od jednog od tih stvari se ne umire. Mada bi u ovom drugom slučaju umro od sreće. Nej se. Možda je i bolje ovako. Ko zna kakve bi mi sve probleme ova lijepa žena donijela... Par minuta poslije, žena se vraća i sjeda za isti stol. - Evo je opet!! Vratila se!! To je to! To mora da je znak! Mi smo određeni jedno za drugo! Sad ću joj prići. Valjda ispričam nešto interesantno! Sad ili nikad! |
Eksira svoj dupli pelinkovac da se okuraži, provuče ruku kroz kosu, uvuče stomak, ispravi leđa, lagano odšeta do stola za kojim lijepa žena sjedi, spusti se na slobodnu stolicu i dubokim glasom upita: "Jesi ti to pišala?!"
E, baš
sam onomad razmišlj'o od
čega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku,
i onog Mileta Devića, birtaša, zna li kogod, pa niko nije
znao da mi kaže. A
onda
mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni važno. Jer,
evo, i ova moja
tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa
ću probati sade na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da
ispripovedam šta mi se jedared desilo kad sam išao u Iđoš na vašar, a
još
sam deran bio.
Krenem ti ja jedared u
Iđoš, bio tamo neki vašar. Sad, jel' vašar, je l' sajam, baš ne mogu
tačno da se setim. Al' šta bilo da bilo, baba mi je dao nešto novaca,
šta
sam ja onda mogao imati, jedno 18-19 godina, uveliko sam se momčio
već po sokacima, pa mi je baba rekao: "Ná, sine, para, idi u
Iđoš i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, je l' ždrepca,
je l'
pastuva, je l' ajgira, samo kobile nemoj!" E baš tako mi je rekao. Baba
nikad nije mlogo baš voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam
odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se
setio
onog što kažu: preko preče - naokolo bliže. Ono bilo letno doba, što bi
kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde
Preobraženije,
mož' biti tako, 19-20. avgust mesec.
Sunce
odskočilo, podne, a od tog druma ni
traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A
gladan i žedan i umoran. Još mi je mati kazla: "Ponesi štagod za
jauznu".
"Ta", reko, "vraga mati, naopako, šta ću nosit, tu za dva
sata, časom ću ja". Al', vraga, baš mi je falilo.
I vidim, neki salaš se beli u
senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne
mogu da se
setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad što, šta me košta? Valjda će mi
dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak čašu
vode, a nad'o sam se i kakav tanak špricer, što Mađari kažu "Hozsu
lepés", a to na mađarskom znači "dugačak korak".
I kad sam došao na taj salaš,
prvo što sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je
frišak, onako,
reš malko. A po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni što se zovu.
Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno.
Odškrinita vrata od pušnice. A tu… E, divota jedna! Odma' ogladnim kad
se toga
setim. šunke, slanine, a znaš koje slanine? One 'nako što ima red
slanine pa
red šunke, pa red slanine pa red šunke, pa tako jedno 5-6 puta, ti
redovi. Pa
ondak, ondak džigernjače, pa švargle, pa krvavice… A dole jedno plekano
bure
puno čvaraka i droždina. Što bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana!
Ništa mene to nije, što bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan
k'o vrag.
E, već neka plava snaša što se muvala levo-desno po avliji i 'ranila
već pomenute, one - piliće…
Kad već ja nisam
prevrn'o, bud'te bar vi sad tako
pametni pa prevrn'te ploču, jer sa druge
strane ima još, šta je posle bilo.
Od tog doba u vasioni su se
odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, baš onomad sam čitao, ta
Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski
troug'o
'di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova
nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se šta
ne
desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa
Kinezi u
kosmosu, pa Bogičević u Ko… Pa svi u kosmosu. Čudo jedno! A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, šta se sve dešava, jer ja šta god sam zamišlj'o, šta god sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se baš ostvarilo. Eto, onomad mi baš umro tetak, iz Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje |
![]() |
ritske,
znaš kakve? Kažu navodnjavaj, ne znam, đubri,
prskaj, ovo, ono, 'ibridi… Ma kakvi! Znaš kakva je ovo zemlja? Tu kad
bi dugmad
posej'o opet bi nešto niklo. Ja ti kažem - tu bi mog'o sejati i
kikiriki, i
artičokle, ondak ono, ono drvo što crnci pravidu lebac od njega. I,
čudo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.
A u selu - dve kuće.
Jedna baš na glavnom sokaku. Da ti ne kažem ni kako se zove sokak, ni
koji je
broj od kuće, al' kad dođeš, odma' ćeš videti. Odma', odma' se
to vidi. Eej, šest pendžera sas ulice, od toga četiri kibicfensteri, pa
onako, kad metnem muškatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveća,
ondak
one zimske ruže, sitne, one žute, što lepo onako mirišu, pa divota da
ljudi
prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju što je lepo! Ju što je divno!",
i još svašta govore. Kako i ne bi. Druga kuća mi tu, čelo crkve, isto
na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo što je sa slamenim krovom.
Al' ne
mari, tu mi sad baba živi i mati.
A salaš, e, pitaš kol'ki mi
je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo da znam pa sam
onomad zvao
geometra, čak iz Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se
onesvestio. Eto. Ne može to odjedared. Al' evo, da uzmeš konja ujutru,
al'
dobrog konja, pa uzjašeš pa jašeš, i, jašeš i jašeš, do uveče, znaš, i
uveče i tebi i konju dosta, i mislite, "Di smo i krenuli da jašemo?"
- a još ste na mom salašu. Eto, tol'ki je.
U štali - šest
konja. Četir' ova, što ih prežem, sad, je l' u taljige
je l'
kad orem, ili tako štagod. A dva bela, ona paradoša, samo kad je, kad
su neki
svečari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u
saonice, pa s praporcima, pa - divota jedna.
Krava imam
petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Znaš kakve
su? K'o
iz opateke da su izašle. Da staneš pa da gledaš, da kažeš: "E, ove
sigurno
nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obično mleko k'o i
naše krave, samo što su takve čiste, k'o sa čokolade, sa onih slika,
mlečne čokolade i tako, divota jedna.
Svinja imam dvajes'-pet komada
jorkšir i dvajes'-pet komada, sad, je l', berkšir il' bert lankaster,
ne
znam,
uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam nešto i mangurica, imam i
prasica. Živine? Tol'ko živine nisi vid'o. Da na'ranim polak Afrike.
Znaš šta
je:
ćuraka i moraka i pataka i gusaka, jesam još štagod zaboravio -
svejedno,
imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa
mi
iskočio osigurač, ne mož'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se
probudim, pogledam kroz pendžer, pa reko': "Ju, sneg pao!", znaš,
beli se salaš. Pa ondak mislim, pa ne mož' biti sneg, naopako, letno
dobo,
kakvi sneg?! A ono - jaja po salašu! I ne možeš skupiti. Unajmim mobu
da
skuplja jaja, pa ne može, dok skupim, opet polak mućkovi. Imam nešto i
novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pričam, kol'ko imam i di
ih
držim.
Samo, znaš, da ti kažem o'ma',
slabo meni vajda od svega toga što sam ti nabrojao. Znaš, kad tako
nekad uleto,
kad opali kakva omorina, a ja se prevrćem levo-desno po onoj dunji, pa
ne
mogu da zaspim, znaš, pa onda izadem na konku, pa sednem na basamke, pa
gledam
u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga ima - ne možeš
to ni izbrojati, čudo jedno!" Da! E, viš, ondak se s
mlogo tuge setim…
Ljubio sam snašu na salašu,
strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
za tog njenog brkatog muža.
![]() |
(Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je došao i sve… A sad, šta bilo da bilo…) …muža.
PONAŠANjE
NA PLAŽI
-
Ponašanje na plaži zavisi od toga da li vas je pred drugima stid zbog
nekulturnog ponašanja ili ne. -
Na plaži nije pristojno upotrebljavati novine prilikom vršenja nužde - Dok hodate po plaži nije uputno stati bosom nogom na neugašeni pikavac. Pogotovu ako je on još u nečijim ustima |
-
Ako ste pušač, nemojte bacati pikavce na pesak ili na zemlju, jer time
stvarate đubre, a i neko na njega može nagaziti. Bacajte ga na tuđe
peškire ili u vodu
-
Nije pristojno da u vodi vršite nuždu, ako vam se to vidi na licu
-
Iako volite decu, ne preporučuje se da im dozvolite da se igraju time
što
će vas zatrpavati, ako je plaža šljunkovita
- Pre nego što uđete u vodu proverite da nije previše hladna, tako što ćete u nju gurnuti nekoga -
Ako ste na plažu poneli ručak, i pre svega paradajz, trudite
se da posle
obeda iza vas ne ostane đubre; ostatke upakujte u stare novine i
uklonite
bacajući ih u vodu -
Doktori
preporučuju da ulazak u vodu ne bude brz, trčanjem i skakanjem na
glavu. Isto važi i za izlazak iz vode -
Budite pristojni i u vodi i nemojte roniti da bi posmatrali devojke
odozdo, ako
prethodno niste poneli masku |
![]() |
-
Deca na plaži su napast, ali samo ako nisu vaša
-
Ako imate lepu devojku, ali ne želite da je drugi pomamno gledaju,
skrenite joj
pažnju da ponovo na sebe obuče kupaći kostim. Time sebe lišavate
ljubomore i batina od jačih udvarača
-
Čuvajte se ljudi koji sa sobom na plažu nose
kasetofon. I ljubitelji
turbo-folka liče na obične ljude
-
Nemojte se na plaži igrati loptom ili bacati frizbi, ako prethodno
niste
osmotrili da li ima nekog jačeg od vas
-
Ako vas devojka sa susednog peškira zamoli da joj namažete leđa, nije
pristojno našaliti se i umesto kreme naneti joj mašinsko ulje
-
Nisu svi ljudi građeni da izgledaju lepo u kupaćem kostimu. Zato, ako
vas neko iritira svojom ružnoćom, nemojte to pokazivati ili mu se
rugati,
već ga pristojno zamolite da vam se skloni sa vidika.
-
Dok pričate sa lepom devojkom u kupaćem kostimu, nemojte preterano
maštati o njoj ukoliko nemate neke veće kupaće gaće
-
Kada gledate zanosnu devojku u kupaćem kostimu, jezik obavezno držite u
ustima
-
Da bi impresionirali publiku, nemojte skakati sa mola salto na glavu
ako to ne
umete
-
Kada u vodi pronađete plutajuće objekte, nemojte odmah pokušati da ih
prstima izvadite. Ostali, umesto zahvalnosti mogu misliti da je to vaše
-
Izbegavajte bespotrebne bolove i operaciju time što ćete izroniti tek
kada
sačekate kad brod prođe
-
Nije pristojno iz dosade bacati kamenje u vodu u kojoj se nalaze
kupači,
sem ako su vam antipatični
-
Nemojte iz dosade kopati po peščanoj plaži, jer ko zna ko je ispod
zakopan
-
U vodi u kojoj ima meduza teško je pri vođenju ljubavi razlikovati da
li
vaša partnerka ispušta vrisak zbog zadovoljstva, ili ne
173. Što se mene tiče ne idem na putovanja da bih samo negde stigao, već
da bih putovao. Putujem radi putovanja. Velika je stvar kretati se.
174.
Ništa nas u životu tako ne razveseljava kao kad nas gađaju pa promaše.
175.
Jesu li mrtvi pali uzalud? Ako svet treba da ostane kakav jeste, onda
jesu!.
176.
Neutralnost? To znači zarađivati na ratu koji vode drugi.
177.
Kad meci zazvižde, vreme sporo odmiče.
178.
Ko zbog nekih stvari ne izgubi pamet, taj je i nema.
179.
Nije li čudno što se ljudi tako rado bore za svoju veru, a tako nerado žive po njenim zakonima?
180.
Građanski rat. Hura! U ime naroda istrebićemo sami sebe.
181.
Biti zarobljenik, to nije pitanje; radi se samo o tome, da se čovek
nikad
ne preda.
182.
Okovi su krila da se brže leti.
183.
Bio je toliko ružan da je postajao lepši kad se nakreveljio.
184.
Usamljenost još uvek nije dokaz da čovek nema pravo.
185.
Ja o svakome čoveku mislim najgore, pa čak i o sebi, i retko kad sam
se prevario.
186.
I zaista, takva je priroda najvećih egoista da su kadri da zapale, ako
treba, i tuđu kuću da bi za sebe ispržili jaja.
187.
Postoji samo jedan zaista ozbiljan filozofski problem: to je
samoubistvo.
188.
Nema samoubica - njih su ubili drugi.
189.
Sanjati se može samo u fotelji - sanjati u krevetu, to je vulgarno.
190.
Majka ubijenoga mirno spava, ali majka ubice nema miran san.
191. Živi i kuca u tom ljudskom telu savest; ako je čovek izbaci niza stube,
ona se vraća kroz prozor.
192. Bakterija ti je šejtan baja koja živi u havi i uđe li u insana i ufati li furseta, ne odeš li za heftu u hećima - eto ti dženaze.