Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj

=●=

Nedelja, 5. III 2006.

Logo Leteći bumbar 104

U ovom broju donosimo:

2. Sretno, gospodine Gorsky!

            Druga rečenica izgovorena na Mesecu

3. Ljubavna priča 5                 Tekst poslao čitalac (ili čitateljka)

            Slučaj stidljivog muškarca

3. Ljubio sam snašu na salašu

            Tekst Balaševićevog singla iz 1978.

4. Olovka piše srcem

            Dečji odgovori iz istoimene knjige (novi feljton)

6. Ponašanje na plaži

            Pravila bontona na moru [iz časopisa "Bager"]

8. Filozofiranje                        Tekst poslao čitalac (ili čitateljka)

            192 filozofske misli (173-192)

 

Vojnici

SRETNO, GOSPODINE GORSKY!

Starship troopers against the Bugs

            20.7.1968 godine, komandant svemirske letjelice Apollo 11, Neil Armstrong, bio je prvi čovjek koji je spustio nogu na Mjesec. Nakon toga izgovorio je čuvene riječi: "Ovo je mali korak za čovjeka, ali veliki za čovječanstvo". Ove riječi čuli su milijuni ljudi na Zemlji. Prije nego će isključiti aparat za komunikaciju za Zemljom, Armstrong je dodao jednu enigmatičnu rečenicu: "Sretno, gospodine Gorsky!"

            Mnoge osobe koje su tada radile u NASA-i pomislile su da se radi o nekom sovjetskom rivalu. Nakon što su pregledali sve liste kosmonauta, ustanovili su da nikakav Gorsky nije naveden u njima. Svaki 

put od tada kada bi se Armstrong pojavio pred novinarima, oni su mu postavljali pitanje da im razjasni značenje te rečenice. Svaki put on bi se samo nasmijao.

            5.7.1995. u Tampa Bayu, Florida, jedan je novinar ponovo postavio to pitanje, staro tada 26 godina. Ovaj put Armstrong je odlučio da napokon odgovori. Gospodin Gorsky bio je već dugi niz godina mrtav, te je astronaut pomislio da je došlo vrijeme da razjasni ovu misterioznu rečenicu. Daleke 1938. kada je Neil bio dječak igrao je

bejzbol sa svojim prijateljem. Lopta je odletjela u susjedno dvorište, gdje su stanovali gospodin i gospođa Gorsky. Neil je otišao po loptu, i dok ju je uzimao, začuo je kako gospođa Gorsky urla svome mužu: "Da ti popušim??? Ti bi da ti ja popušim, je li??? E, pa hoću, ali kad ovaj klinac u dvorištu bude hodao po Mjesecu…"

 

Primedba redakcije: Kasnije je utvrđeno da ova priča uopšte nije istinita, što su potvrdili i u NASA-i.

 

Comments:  This whopper has been circulating for years via email and can be found on dozens of Websites accompanied by the claim that it really happened. But it's false, as anyone can verify by perusing the official lunar landing transcript on NASA's Apollo 11 site (audio & video clips included).

            Sometimes attributed to comedian Buddy Hackett, the Gorsky tale obviously came into this world as a joke, earning the status of urban legend over time through sheer repetition as a "true story."  In spite of the ease with which this one is debunked, it's so much fun to read and pass along that it will doubtless be with us for decades to come.

 

http://urbanlegends.about.com/library/blgorsky.htm

http://www.snopes.com/quotes/mrgorsky.htm

LjUBAVNA PRIČA 5

Slovo Muškarac. Rane tridesete. U pomalo neudobnom položaju oslonjen na šank. Svako malo lizne od svog  duplog pelinkovca. Po odjeci, nogama koje u ritmu muzike titraju po podu, po držanju tijela, prosto po  svemu, može se reći, stereotipni Eros-Bosančeros.
            Dva stola dalje, sama, mirna sjedi lijepa žena. Po vanjštini bi se reklo da su generacija. Je li samo dobro očuvana ili je stvarno ista godina proizvodnje, teško je reći, ali da dobro izgleda je fakat.
- Mmmm, vidi one mace - pomisli naš glavni junak - baš dobro izgleda. Kako bi samo rado pričao s njom... Ali šta da joj kažem?? Tako sam prokleto stidljiv i svaki put kad pokušam pričati s nekom ženom, valjam samo gluposti.. Hm.. Znam!! Reći ću joj da sam se u nju zaljubio na prvi pogled. Ma, ne.. Radije ne.. Ismijaće me i izvaliti neki od ženskih fazona na tu temu. Možda da joj pošaljem piće, a ostatak će doći sâm po sebi. Pih, baš sam smotan.

Pečeni pilići
            U tom trenutku žena ustaje i odlazi.
- Jebi ga.. Stvar se sama od sebe riješi. Baš sam smotan. Kako mi fali hrabrosti svaki put. Toliko je tema o kojim bi se dalo nesto mljeti. Pa i upucavanje je za ljude. Šta mi može biti, da me odbije ili da pristane?! Ni od jednog od tih stvari se ne umire. Mada bi u ovom drugom slučaju umro od sreće. Nej se. Možda je i bolje ovako. Ko zna kakve bi mi sve probleme ova lijepa žena donijela...
            Par minuta poslije, žena se vraća i sjeda za isti stol.
- Evo je opet!! Vratila se!! To je to! To mora da je znak! Mi smo određeni jedno za drugo! Sad ću joj prići. Valjda ispričam nešto interesantno! Sad ili nikad!

            Eksira svoj dupli pelinkovac da se okuraži, provuče ruku kroz kosu, uvuče stomak, ispravi leđa, lagano odšeta do stola za kojim lijepa žena sjedi, spusti se na slobodnu stolicu i dubokim glasom upita: "Jesi ti to pišala?!"

LjUBIO SAM SNAŠU NA SALAŠU

Slovo E baš sam onomad razmišlj'o od čega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića,  birtaša, zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže. A onda mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni  važno. Jer, evo, i ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa ću probati sade na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam šta mi se jedared desilo kad sam išao u Iđoš na vašar, a još sam deran bio.
            Krenem ti ja jedared u Iđoš, bio tamo neki vašar. Sad, jel' vašar, jel' sajam, baš ne mogu tačno da se setim. Al' šta bilo da bilo, baba mi je dao nešto novaca, šta sam ja onda mogao imati, jedno 18-19 godina, uveliko sam se momčio već po sokacima, pa mi je baba rekao: "Nâ, sine, para, idi u Iđoš i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' ždrepca, jel' pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E baš tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo baš voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao. I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se setio onog što kažu: preko preče - naokolo bliže. Ono bilo letno doba, što bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde Preobraženije, mož' biti tako, 19-20. avgust mesec.

Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i žedan i umoran. Još mi je mati kazla: "Ponesi štagod za jauznu". "Ta", reko, "vraga mati, naopako, šta ću nosit, tu za dva sata, časom ću ja". Al', vraga, baš mi je falilo.
            I vidim, neki salaš se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad što, šta me košta? Valjda će mi dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak čašu vode, a nad'o sam se i kakav tanak špricer, što Mađari kažu "Hozsu lepés", a to na mađarskom znači "dugačak korak".
            I kad sam došao na taj salaš, prvo što sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je frišak, onako, reš malko. A po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni što se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Odškrinita vrata od pušnice. A tu… E, divota jedna! Odma' ogladnim kad se toga setim. Šunke, slanine, a znaš koje slanine? One 'nako što ima red slanine pa red šunke, pa red slanine pa red šunke, pa tako jedno 5-6 puta, ti redovi. Pa ondak, ondak džigernjace, pa švargle, pa krvavice… A dole jedno plekano bure puno čvaraka i droždina. Što bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana. Ništa mene to nije, što bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan k'o vrag. E, već neka plava snaša što se muvala levo-desno po avliji i 'ranila već pomenute, one - piliće…

Da sam tada im'o kuću i njivu,

pet-šest svinja i bar jednu kravu,

i avliju, u njoj jabuku il' šljivu

uz'o bih tu snašu plavu.

 

Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"

Ona reče mi ovako:

"Baba do utorka neće da se vrati,

a s materom ćemo lako!"


            Pa, da te ne slažem, za jedno frtalj sata, u vr' glave…
Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
kako ima brkatog muža.

 

Tek tad videh iza plasta sena

s nekim vilama muža njena.

On mi reče: "Jel' ti, vandrokašu,

pušćaj o'ma moju snašu!"

A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam…

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
za tog njenog brkatog muža.

OLOVKA PIŠE SRCEM

            AVION I AUTOMOBIL

● Avion može da leti i naopako, a na autu je odmah sudar

● Avion tandrče drukše

● Avion ima i vrtilaciju

● Oni se razlikuju po autokarti

 

            NISU ISTI

● Što je od aviona motor na nebu, a od automobila motor je na zemlji

● Različiti su što saobraćajac ne može da stane na nebo

● Avion možeš i od hartije da napraviš, a auto mora da se kupi

● Kamion gazi decu. Avion ne gazi

● Ako staneš na prozor prebrojiš sve automobile. Avioni se ne broje nego samo na paradi

● U automobil mora da se turi benzin. U avion ne mora. Njega tera pilot

● Kad gledaš avion zaboli te vrat, a automobili se fino gledaju


            Kad već ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako
pametni pa prevrn'te ploču, jer sa druge strane ima još, šta je posle bilo.

            Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, baš onomad sam čitao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se šta ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u kosmosu, pa Bogičević u Ko… Pa svi u kosmosu. Čudo jedno!
            A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, šta se sve dešava, jer ja šta god sam zamišlj'o, šta god sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se baš ostvarilo. Eto, onomad mi baš umro tetak, 
iz Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje
Kineska stoka

 ritske, znaš kakve? Kažu navodnjavaj, ne znam, đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi… Ma kakvi, znaš kakva je ovo zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi nešto niklo. Ja ti kažem - tu bi mog'o sejati i kikiriki, i artičokle, ondak ono, ono drvo što crnci pravidu lebac od njega. I, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.
            A u selu - dve kuće. Jedna baš na glavnom sokaku. Da ti ne kažem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuće, al' kad dođeš, odma' ćeš videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, šest pendžera sas ulice, od toga četiri kibicfensteri, pa onako, kad metnem muškatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveća, ondak one zimske ruže, sitne, one žute, što lepo onako mirišu, pa divota da ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju što je lepo, ju što je divno!", i još svašta govore. Kako i ne bi. Druga kuća mi tu, čelo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo što je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba živi i mati.
            A salaš, e, pitaš kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, čak iz Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio. Eto. Ne može to odjedared. Al' evo, da uzmeš konja ujutru, al' dobrog konja, pa uzjašeš pa jašeš, i, jašeš i jašeš, do uveče, znaš, i uveče i tebi i konju dosta, i mislite, "Di smo i krenuli da jašemo?" - a još ste na mom salašu. Eto, tol'ki je.
U štali - šest konja. Četir' ova, što ih prežem, sad, jel' u taljige jel' kad orem, ili tako štagod. A dva bela, ona paradoša, samo kad je, kad su neki svečari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota jedna.
Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Znaš kakve su? K'o iz opateke da su izašle. Da staneš pa da gledaš, da kažeš: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obično mleko k'o i naše krave, samo što su takve čiste, k'o sa čokolade, sa onih slika, mlečne čokolade i tako, divota jedna.
            Svinja imam dvajes'-pet komada jorkšir i dvajes'-pet komada, sad, jel', berkšir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam nešto i mangurica, imam i prasica. Živine? Tol'ko živine nisi vid'o. Da na'ranim polak Afrike. Znaš šta je: ćuraka i moraka i pataka i gusaka, jesam još štagod zaboravio - svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa mi iskočio osigurač, ne moš'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pendžer, pa reko': "Ju, sneg pao!", znaš, beli se salaš. Pa ondak mislim, pa ne mož' biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja po salašu! I ne možeš skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne može, dok skupim, opet polak mućkovi. Imam nešto i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pričam, kol'ko imam i gdi ih držim.
            Samo, znaš, da ti kažem o'ma', slabo meni vajda od svega toga što sam ti nabrojao. Znaš, kad tako nekad uleto, kad opali kakva omorina, a ja se prevrćem levo-desno po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim, znaš, pa onda izadem na konku, pa sednem na basamke, pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga ima - ne 
možeš to ni izbrojati, čudo jedno!" Da! E, viš, ondak se s mlogo tuge setim…

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k'o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
za tog njenog brkatog muža.

Bogomoljka

            (Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je došao i sve… A sad, šta bilo da bilo…)

…muža.

PONAŠANjE NA PLAŽI

- Ponašanje na plaži zavisi od toga da li vas je pred drugima stid zbog nekulturnog ponašanja ili ne.

- Na plaži nije pristojno upotrebljavati novine prilikom vršenja nužde

- Nepristojno je buljiti u tuđe implante
- Dok hodate po plaži nije uputno stati bosom nogom na neugašeni pikavac. Pogotovu ako je on još u nečijim ustima

- Ako ste pušač, nemojte bacati pikavce na pesak ili na zemlju, jer time stvarate đubre, a i neko na njega može nagaziti. Bacajte ga na tuđe peškire ili u vodu

- Nije pristojno da u vodi vršite nuždu, ako vam se to vidi na licu

- Iako volite decu, ne preporučuje se da im dozvolite da se igraju time što će vas zatrpavati, ako je plaža šljunkovita

- Pre nego što uđete u vodu proverite da nije previše hladna, tako što ćete u nju gurnuti nekoga

- Ako ste na plažu poneli ručak, i pre svega paradajz, trudite se da posle obeda iza vas ne ostane đubre; ostatke upakujte u stare novine i uklonite bacajući ih u vodu

- Doktori preporučuju da ulazak u vodu ne bude brz, trčanjem i skakanjem na glavu. Isto važi i za izlazak iz vode

- Budite pristojni i u vodi i nemojte roniti da bi posmatrali devojke odozdo, ako prethodno niste poneli masku

- Nije higijenski upotrebljavati tuđe peškire, pa ih nemojte ni krasti. Ako već morate, ukradite pare, pa kupite sebi nov
Bezobrazni gavran

- Deca na plaži su napast, ali samo ako nisu vaša

- Ako imate lepu devojku, ali ne želite da je drugi pomamno gledaju, skrenite joj pažnju da ponovo na sebe obuče kupaći kostim. Time sebe lišavate ljubomore i batina od jačih udvarača

- Čuvajte se ljudi koji sa sobom na plažu nose kasetofon. I ljubitelji turbo-folka liče na obične ljude

- Nemojte se na plaži igrati loptom ili bacati frizbi, ako prethodno niste osmotrili da li ima nekog jačeg od vas

- Ako vas devojka sa susednog peškira zamoli da joj namažete leđa, nije pristojno našaliti se i umesto kreme naneti joj mašinsko ulje

- Nisu svi ljudi građeni da izgledaju lepo u kupaćem kostimu. Zato, ako vas neko iritira svojom ružnoćom, nemojte to pokazivati ili mu se rugati, već ga pristojno zamolite da vam se skloni sa vidika.

- Dok pričate sa lepom devojkom u kupaćem kostimu, nemojte preterano maštati o njoj ukoliko nemate neke veće kupaće gaće

- Kada gledate zanosnu devojku u kupaćem kostimu, jezik obavezno držite u ustima

- Da bi impresionirali publiku, nemojte skakati sa mola salto na glavu ako to ne umete

- Kada u vodi pronađete plutajuće objekte, nemojte odmah pokušati da ih prstima izvadite. Ostali, umesto zahvalnosti mogu misliti da je to vaše

- Izbegavajte bespotrebne bolove i operaciju time što ćete izroniti tek kada sačekate kad brod prođe

- Nije pristojno iz dosade bacati kamenje u vodu u kojoj se nalaze kupači, sem ako su vam antipatični

- Nemojte iz dosade kopati po peščanoj plaži, jer ko zna ko je ispod zakopan

- U vodi u kojoj ima meduza teško je pri vođenju ljubavi razlikovati da li vaša partnerka ispušta vrisak zbog zadovoljstva, ili ne 

FILOZOFIRANjE

173. Što se mene tiče ne idem na putovanja da bih samo negde stigao, već da bih putovao. Putujem radi putovanja. Velika je stvar kretati se.

174. Ništa nas u životu tako ne razveseljava kao kad nas gađaju pa promaše.

175. Jesu li mrtvi pali uzalud? Ako svet treba da ostane kakav jeste, onda jesu!.

176. Neutralnost? To znači zarađivati na ratu koji vode drugi.

177. Kad meci zazvižde, vreme sporo odmiče.

178. Ko zbog nekih stvari ne izgubi pamet, taj je i nema.

179. Nije li čudno što se ljudi tako rado bore za svoju veru, a tako nerado žive po njenim zakonima?

180. Građanski rat. Hura! U ime naroda istrebićemo sami sebe.

181. Biti zarobljenik, to nije pitanje; radi se samo o tome, da se čovek nikad ne preda.

182. Okovi su krila da se brže leti.

183. Bio je toliko ružan da je postajao lepši kad se nakreveljio.

184. Usamljenost još uvek nije dokaz da čovek nema pravo.

185. Ja o svakome čoveku mislim najgore, pa čak i o sebi, i retko kad sam se prevario.

186. I zaista, takva je priroda najvećih egoista da su kadri da zapale, ako treba, i tuđu kuću da bi za sebe ispržili jaja.

187. Postoji samo jedan zaista ozbiljan filozofski problem: to je samoubistvo.

188. Nema samoubica - njih su ubili drugi.

189. Sanjati se može samo u fotelji - sanjati u krevetu, to je vulgarno.

190. Majka ubijenoga mirno spava, ali majka ubice nema miran san.

191. Živi i kuca u tom ljudskom telu savest; ako je čovek izbaci niza stube, ona se vraća kroz prozor.

192. Bakterija ti je šejtan baja koja živi u havi i uđe li u insana i ufati li furseta, ne odeš li za heftu u hećima - eto ti dženaze.

Pileća gripa

Friz 

=●=

Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj