Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj 

=●=

Nedelja, 8. III 2015./7534.

Leteći bumbar 566

U ovom broju donosimo:

2. Ljuba Moljac (2/2)

            Sa jedne od Ljubinih kaseta

2. Zašto struja poskupljuje od Aprila

            Istraživanje

5. Kviz: I oni su bili klinci!

            Pogodite poznatu ličnost

5. Zašto je Bog stvorio mamu?

            Anketa među decom iz vrtića

7. Anegdote

            Doskočice poznatih ličnosti

Sačuvajte ovaj broj! Možete od njega da napravite: molersku kapu, brodić, avion koji leti…

Urednicima ostalih časopisa: Budite fer i ostavite link za ovaj časopis kad već uzimate materijal odavde!

SVIM ČITATELjKAMA ŽELIMO SREĆAN 8. MART!

Čekanje

LjUBA MOLjAC (2/2)

            Dozvoliću sebi da ovoga puta kažem nekoliko reči o kolegi Šekspiru. Šekspir je, pre svega, jedan fini čovek. Fin, dobar, obrazovan, talentovan i krvožedan. Kod njega ti nema "trte-mrte"! Tu se ubija na sve strane! Ubija ko koga stigne, ko koga do'vati i ko je kome pri ruci. Tu ginu i pozitivci i negativci i glavni junaci i sporedne kukavice i muški i ženski i, u principu, sve je u stilu "Ko koga stigne – krstaču mu digne!" To me stvarno čudi kod Šekspira koji je po prirodi bio tih kao devojčica, mekan kao sanitetski materijal i suptilan kao žalfija. Ja sam se dugo raspitivao kako je on takav kakav je mogao da piše onako krvoločno-tragične drame. I najzad sam saznao! Sve je pisao pripit! Čovek kad se uroka pokaže svoje pravo lice. Tako i siroma' Viljem. Za sve nas Viljem, Viljem Šekspir, a u kući su ga svi njegovi zvali "Velja". Zato možda i postoje osnovane sumnje da je Viljem, odnosno Velja Šekspir poreklom negde iz naših krajeva. (...) No ipak on, bar zasad, ostaje samo engleski pisac. Naravno, dok se ne dokaže suprotno. Doduše, i on je domaći pisac... ali za Engleze. Ja sam na jedan filozofski način pokušao da razjasnim neke osnovne dileme njegovog svakako najpoznatijeg tragičnog junaka kraljevića Hamleta i evo izvoda zvanog odlomka iz te moje kapitalne filozofske teorije.

(…)      Tragedija moja struji celim bićem,

            pa ja šta ću – kud ću, družim se sa pićem.

            Ali tu me neka u'vatila trema:

            Šta da pijem, brate, glavna je dilema!

            Razmišljam ujutru dokle lice mijem

            koga ću da bijem i šta ću da pijem.

            Da l' da pijem viski da bi bili bliski?

            Ili u svom bolu da pijem neku kolu?

            Da l' da pijem ruma pa da siđem s uma

            ili mentol-liker da pričam ko spiker?

            Da l' da pijem kavu da budem u pravu

            il' da pijem šljivu da budem u krivu?

            Da l' da pijem konjak sa velikom sodom

            ili tanak špricer sa kiselom vodom?

            A možda je bolje, istina je živa

            da naručim jednu 'ladnu kriglu piva.

            Ipak, piću vino da mi bude fino

            jer kad pijem votku ja userem motku.

Struja

● ● ●

            Pis'o sam ja i putopise! To mi nije bilo teško jer sam materijala imao na svakom koraku. Putov'o sam skoro po celom svetu. Nisam bio jedino u Ognjenoj zemlji, a i tamo ću... kada padnem u vatru. Putujući po belom svetu doneo sam mnogo naučnih zaključaka kao na primer da velike sile računaju nacionalni dohodak po bojevoj glavi stanovnika.

            Kao i mnogim Jugoslovenima, moje prvo inostranstvo bila je Grčka. Lepa zemlja! Razuđena zemlja! Susedna zemlja! U njoj su nekada živeli Stari Grci, a sada žive i stari Grci i mladi Grci. Grci su izmislili Olimpijske igre i ono čuveno geslo "Važno je učestvovati". To "Važno je učestvovati" prihvatio je ceo svet. Jedino je mladoženji stalo da bude prvi! Šta je mladi stalo – nisam upoznat!

Trambvajska stanica u Sarajevu

            Što se Bugara tiče, oni su crnomanjasti. Njima je čak i more crno. Albanija je prilično zatvorena zemlja. Imam utisak kao da ih je neko zaključ'o pa progut'o ključ. Rumunija je, između ostalog, poznata i po tome što se ne graniči sa Brazilom. Mađarska je prva po broju samoubistava. Kakva je u ostalim privrednim granama, nije mi poznato. Austrijanci su izmislili tirolske pantalone da bi komplikovali sebi život u WC-u. Inače, tirolske pantalone mogu da služe i kao pakovanje za tirolsku kobasicu. Njihove i naše komšije, Italijani izmislili su picu. Zato i nije čudo što smo ih mi masovno posećivali. Kad smo kod izuma, i Švajcarci imaju jedan specijalan izum. Izmislili su rupe u siru da dok jedu mogu da gledaju u Alpe. Česi su izmislili pivo da bi moj burazer mogao da popije 20 krigli. Francuzi su celog života čeznuli da im žena bude na čelu države. Kad već psuju vlast, da psovka bude izvodljiva! Španci pored lične svojine imaju i ličnu groznicu. Portugalci su pronašli pola sveta. Sad im je još ostalo samo da pronađu sebe. Nemci su izmislili mnogo dobrih i loših stvari. Jedino nisu izmislili Zapadnu i Istočnu Nemačku. Kad su čuli kako vetar po ravnici njače, Holanđani su stvorili vetrenjače. Kod njih, dakle, ima puno vetrenjača i lala. Slično je i kod nas u Vojvodini, samo što su nam vetrenjače

malo propale. Što se Danaca tiče, njima u poljoprivredi sve ide od ruke! Bukvalno sve! Osim bostana... Bostan nikako ne mogu da oberu. Belgijanci su najpoznatiji po ukrštenim rečima, po onoj banji sa tri slova – spa. Poljaci polažu mnogo nade u zimski turizam. Naročito u zimski sportski centar Zakopane. Prema tome, njihove nade su Zakopane (zakopane). Englezima su žene na vlasti, a muškarci na fudbalu. Otkad je Tom Džons prestao da bude rudar, velškim rudnicima je opala produktivnost. Irska je zelena, Irci riđi, ovce bele, more plavo, nebo sivo... Blago njima! Žive u koloru! Škoti su izmislili žvaku. Ceo dan žvaćeš, a ne trošiš toalet-papir. Što se Luksemburga tiče, za njih je sreća da imaju čobane inače bi im se stoka razbežala po susednim zemljama.

Island je zemlja gejzira i njima je život najlakši, a evo kako: odeš u samoposlugu, kupiš supu u kesici, odeš na gejzir, izručiš kesicu u izvor i sto metara dalje odeš sa tanjirom i čekaš supu. Šveđani su poznati po čeliku i po ženama. Ja glasam za žene. Čelik im je neprobojan. U Norveškoj se čak i ministri voze gradskim autobusima. Baš mi je žao! Nisam ni znao da su tol'ko nerazvijeni... :( Putujući po Evropi, utvrdio sam i kako je Finska dobila ime. Nekada davno,

Ekspert

jedan čovek je lut'o po svetu i najzad doš'o do predela koji se danas zove Finska. Stao, okren'o se oko sebe i ugledao ogromne lepe šume i bezbroj lepih, prekrasnih jezera. Ne krijući oduševljenje, uzviknuo je: "Jao, što je ovde fino!" i tako je od tog "fino" nastala današnja Finska.

            I van Evrope sam utvrdio u raznim zemljama razne sitnice, kao na primer: da su Kinezi pronašli pirinač i još ga nisu izgubili; da je u Indiji nastala "Kama Sutra" najbolji je dokaz što im čak i kobra stoji uspravno; da Rusi najčešće poboljevaju od votke u kolenu; da su Kongoanci i Nigerijci različiti, naročito njihovim roditeljima; da Vijetnamci od silnih okupacija jedva stignu da se okupaju; da su Brazilci izmislili karneval pošto dugo nisu ratovali, a od nečeg mora da se gine i tako dalje i tako dalje... I na kraju putopisa da kažem nešto i o Turskoj. Njihova sudbina je slična našoj, a evo zašto: i Turcima su Turci krivi za sve!

● ● ●

            Pošto sam počeo svoj životopis, red bi bio i da ga završim. Kad bi se ponovo rodio, voleo bih da mi sve bude isto, samo bi izmenio neke sitnice. Voleo bi, recimo, da mi babica bude Nastasija Kinski... da me ona prva u'vati. A kad umrem voleo bih da me prenosi Milka Babović. Jao kako bi ona to lepo radila! Kako bi Milkica mene mrtvog prenosila! Kao umetničko klizanje na televiziji, ona bi rekla ovako: "Pokojni Ljuba je tirkizno žut i plavičasto krut, okružen je šljokicama i šljokadžijama. Ovo je, poštovani gledaoci bila njegova poslednja pirueta."

            I kod nje ne bi bile proizvoljne ocene, znate ono "Bila lepa sa'rana, bila velika sa'rana, bilo mnogo sveta, lepo se pilo, lepo se jelo, lepo se govorilo…" Ne! Kod nje bi bilo kao na televiziji, kao na umetničkom klizanju bio bi prvo obavezni deo sahrane, pa onda slobodni deo sahrane, pa na kraju egzibicije na sahrani. Bile bi one ocene znate već ono kako ide na umetničkom klizanju: "Finf koma cvo, finf koma ziben, finf koma aht, finf koma šaht." Ma kod nje bi bre pop i crkvenjak bili plesni parovi!

            E, ja bi voleo tom prilikom da me prenosi drug Mladen Delić. On bi rekao: "Ljudi moji je li to moguće??? Pa ovo je ludnica od pogreba!!! Niste trebali, gospodine Moljac!" Dragan Nikitović bi prenosio sahranu kao boks. Celo vreme bi savetovao grobare kao boksere: "Korak levo, korak desno, pa u raku. Korak levo, korak desno, pa u raku." Bane Vukašinović bi uzbuđeno rekao: "Druže doktore, Moljac je mrtav. Šta sad čovek da radi!" Biljana Ristić bi uzela isti sanduk kao moj i sve vreme sahrane bi me imitirala. Dobrivoje Topalović bi mi pevao onu svoju pesmu: "Kad bi mogo i umro bi za te" i namigivo prisutnima. Tozovac bi još u kapeli dao izjavu za novine: "Ne samo da neću da se ženim! Sad kad sam vid'o Ljubu neću ni da umrem!" i zapevao bi onu svoju: "Siroma' sam, siroma' sam, al' volim da živim". Menadžeri bi recitovali složno: "Smrt je, brate, gadna radnja. Ovo mu je tezga zadnja". I na kraju bi ceo sprovod zapevao: "Bolujem ja, boluješ ti, a pandrkno jedino Ljuba Moljac".

            A ja bi na to usto iz sanduka i otpevo ko slavuj: "Ne kukajte zabadava, jer vas Ljuba zajebava!"

(preuzeto sa jedne od Ljubinih kaseta; Youtube)

KVIZ: I ONI SU BILI KLINCI!

Ovo je slika jedne poznate ličnosti. Vaš zadatak je da pogodite o kome se radi. Rešenje je na poslednjoj strani.

Çíàìåíèòîñòè â äåòñòâå

Draga Saveta

ZAŠTO JE BOG STVORIO MAMU?

Zašto je Bog stvorio mamu?

1. Ona jedina zna gdje se nalazi selotejp.

2. Većinom da čisti našu kuću.

3. Da nam pomogne izaći od tamo gdje smo se rađali.

 

Kako je Bog stvorio mamu?

1. Koristio je prašinu, baš kao svi mi.

2. Magijom plus super snagom i sa puno miješanja.

3. Bog je stvorio moju mamu sasvim jednako kao mene. Samo je koristio veće dijelove.

 

Od kojih sastojaka su napravljene mame?

1. Bog je napravio mame od oblaka i anđeoske kose i svega lijepog na svijetu sa samo mrvicom zloće.

2. One su morale početi od kostiju muškarca. Onda valja koriste puno špage, mislim.

 

Kakva je tvoja mama bila kao djevojčica?

1. Moja mama je uvijek bila moja mama i ništa drugo.

2. Ne znam jer nisam bila tamo, ali rekla bih da je bila prava šefica.

3. Rekli su da je nekada bila jako dobra.

 

Što je mama morala znati o tati prije nego su se vjenčali?

1. Njegovo prezime.

2. Morala je znati njegovu prošlost. Kao, je li lopov? Napije li se od piva?

3. Zaradi li najmanje 800 dolara godišnje? Je li rekao "ne" drogama i "da" kućanskim poslovima?

 

Zašto se tvoja mama udala za tvoga tatu?

1. Moj tata kuha najbolje špagete na svijetu. A mama voli puno jesti.

2. Postala je prestara da bi učinila išta drugo s njim.

3. Moja baka kaže da tada mama nije imala kapu za razmišljanje na glavi.

Tko je šef u tvojoj kući?

1. Mama ne želi biti šef, ali mora biti jer tata je takav blesan.

2. Mama. Možeš to zaključiti po inspekciji sobe. Ona vidi stvari ispod kreveta.

3. Mislim da je mama, ali samo zato što ona mora napraviti puno toga više nego tata.

 

Koja je razlika između mame i tate?

1. Mame rade i na poslu i kod kuće, a tate rade samo na poslu.

2. Mame znaju kako razgovarati sa učiteljicom, a da ju ne isprepadaju.

3. Tate su visoki i jaki, ali mame imaju istinsku snagu jer nju moraš pitati ako želiš prespavati kod prijateljice.

4. Mame imaju magiju. One čine da se osjećaš bolje bez lijekova.

Što tvoja mama radi u slobodno vrijeme?

1. Mame nemaju slobodno vrijeme.

2. Kad to čuje, onda plaća račune cijeli dan.

 

Mamina dostava

Što bi trebalo učiniti da tvoja mama bude savršena?

1. Iznutra je već savršena. Izvana… mislim da neki oblik plastične kirurgije.

2. Dijeta (trebalo je biti "boja" – "dye", a dečko je rekao "diet"). Znate, njezina kosa. Ja bih nju odijetio, možda u plavo.

 

Kad bi mogli promijeniti jednu stvar na svojoj mami, što bi to bilo?

1. Ima neku čudnu ideju da stalno trebam spremati svoju sobu. Riješio bih se toga.

2. Učinila bih moju mamu pametnijom. Tada bi znala da je sve skrivila moja seka, a ne ja.

3. Voljela bih da se riješi onih nevidljivih očiju za koje kaže da ih ima na leđima.

Fotografska radnja

(objašnjenje: radi se o reklami za fotografsku radnju)

ANEGDOTE

            Kao i svaka zvezda, i neodoljivi ljubavnik nemog filma američki glumac Džon Barimor (1882-1942) imao je svoje mušice. Umesto psa ili mačke za kućnog ljubimca izabrao je lešinara kome je dao ime Maloni. Malon je izgledao podjednako neprijatno kao i svi njegovi grabljivi rođaci, ali je Džon uporno tvrdio da mu je ova ptičurina privržena i verna kao pas.

            Glumac je u to čvrsto verovao sve do onoga jutra kada se probudio bolestan i samrtnički bled. Maloni ga je jedno vreme ispitivački merkao, a onda odlepršao kroz prozor i počeo lagano i strpljivo da kruži iznad krova vile.

            Barimor je sačekao da ozdravi kako bi nevernog ljubimca lično otpremio u zoološki vrt.

-● ● ●-

            Biće da govor predsednika Donjeg doma engleskog parlamenta nije bio samo izuzetno dug nego i veoma dosadan jer je premijer Vinston Čerčil na kraju, na očigled svih, zadremao. Govornik je to primetio, sišao sa pozornice i uvređeno upitao premijera:

- Morate li da spavate dok ja govorim?

- Ne, ne moram. To je pre pitanje volje – odgovorio je Čerčil, a da nije ni otvorio oči. [PZ #]

-● ● ●-

            Sigmund Frojd je imao neobičnog psa kineske pasmine čaučau – crnog jezika. Za razliku od pacijenata čuvenog psihoanalitičara, Frojdov pas je bio supernormalno biće bez ikakvih neuroza ili depresija. Ta društvena životinja najviše od svega volela je da lunja ulicama Beča i pronalazi sebi pseće društvo. Svakog jutra bi čaučau ženka izlazila iz Frojdove kuće i ne bi je bilo sve do mraka. Međutim, gradske ulice nju su toliko privlačile da uveče više nije bilo nikakve nade da pronađe put kući – tako bi daleko odlutala. Čaučau se ipak nije ništa zbunjivala. Ona bi tumarala još malo, do prve taksi stanice. Tu bi lepo i mirno prišla vozaču i namestila se pred njega da on može da pročita šta piše na pločici koja joj je visila na ogrlici. Čim bi vozač video da je pred njim pas doktora Sigmunda Frojda otvorio bi vrata, čaučau bi uskočila unutra i bila dovezena pred kuću. Frojd se, kažu, nikada nije ljutio na ovu pseću dovitljivost.

-● ● ●-

            Džordž Bernard Šo počeo je da piše prve romane još dok je kao mladić bio činovnički pomoćnik. Otuda, veli jedna anegdota, njegova sistematičnost i pedanterija. Tako je Šo postavio sebi zadatak da svakog dana ispisuje po pet stranica, ni više ni manje. Toga se držao toliko doslovno, da ako bi se u dnu pete stranice rečenica prekinula, on je ne bi završio sve do sledećeg dana!

-● ● ●-

            Onore de Balzak poznat je i kao čovek koji je voleo strasti života. Zato je bio u večitim novčanim krizama. Kad mu je umro stric – stari tvrdica – Balzaku je pripala dosta lepa baština. Tu vest čuveni romanopisac, ovako je saopštio svom prijatelju:

- Juče u pet sati moj stric i ja preselismo se u bolji život!

-● ● ●-

Majčinska komparacija

            Britanskog feldmaršala Montgomerija pitali su jednom prilikom ko su, po njegovom mišljenju, tri najveća vojna zapovednika u istoriji.

Montgomerijev odgovor: "Druga dvojica su Aleksandar Veliki i Napoleon". [PZ #]

-● ● ●-

            Pred kraj života Vinston Čerčil je delimično ogluveo pa su mu lekari savetovali da koristi aparat. Sjajnom govorniku se predlog nije nimalo dopao.

- Ali, aparat će vam sigurno pomoći – uveravali su ga lekari.

- Meni ta pomoć u stvari i nije neophodna. Obično ja govorim, a drugi slušaju.

Rešenje kviza sa pete strane: Džordž Harison (George Harrison, 1943-2001)

Friz

=●=

Prethodni brojArxiwaFejsbuk stranicaMarketingGlavna stranicaSledeći broj