EN862 - Nedelja, 10. V 2026.
|
|
|
INTERVJU
SA
GLUMCIMA
U
časopisu »TV svet« je glumac Branko Ciga Milenković intervjuisao svoje
kolege
koji su tada bili na vrhuncu popularnosti. Ovaj zanimljiv članak je
objavljen
davne 1978. godine, a mi vam ga prenosimo, ali ne baš u celosti jer je
Đuza
Stojiljković bio nešto neraspoložen pa nije rekao Bog-zna-šta
interesantno.
●
Zlata
Petković
- Šta radiš?
- Nemam pojma. Nisam zabeležila u beležnicu.
|
- Držiš dijetu? - Zar meni treba dijeta?! I ovako izgledam ko leš, ali nemam nameru da se povučem iz života. - Otkud u pozorištu? - Prvi put u životu igram u pozorištu, u
»Jugoslovenskom dramskom«. - Kako si to odlučila? - Drugi su odlučili! - Koji drugi? - Lepo su me drugi pozvali da igram… - Šta igraš? - Rozinu u Goldonijevoj komediji
»Trilogija o letovanju«. - Snimaš li neki novi film? - Novi?! Zasad nema ništa. - Zvaće te. Ima vremena. - Nadajmo se. Ja ne biram partnere ni
reditelje. - Je l' voziš kola? - Nemam vozačku dozvolu. Vidim da svi
uče, pa baš zato ja neću. - Igraš li na TV? |
|
- Snimam seriju »Profesionalci«. To je nešto
kao mjuzikl,
a režira Jovan Ristić. Ide jedanput mesečno. Svaka je epizoda drukčija
i u
svakoj igram neku drugu profesiju. Mislim da ima osam epizoda. Idem da
obučem
crni safari…
- Ne ide ta boja uz ovo leto.
●
Čeda
Petrović
- Šta radiš?
- Čekam, kao i sve kolege, da nas neko pozove
da radimo.
- Ne biraš reditelje?
- Što? A je l' ti biraš?
- Ćuti. I ja čekam. Samo da ne potraje duže.
- Duže od ovog nema.
- Serije nema, filma nema… Šta ima?
- Aca Đorđević snima za »TV Novi Sad« »Bekstvo
sa robije«
u Sremskoj Mitrovici, za »Neoplantu«.
|
|
- Kakva ti je uloga? - Lepa. Sedamnaest radnih dana. - Po dvesta dnevno? - Ne, imam fiksno. - Nema veze. Ako ne dâ meni, daće unukama. - Pravilno? - I ja mislim. ●
Predrag Pepi Laković - Šta radiš? - Probam »Seobe« Miloša Crnjanskog. Igram
ruskog ambasadora Kajzerlinga, koji počinje scenu pranjem nogu u lavoru. - U vrućoj vodi? - Ne znam šta će mi Žigon staviti jer on
režira stvar. - Šta igraš u »Spletkama«? - Đuza igra glavnu ulogu. Ja igram balet,
pevam songiće. Sve radim na sreću, kao što sam radio kao gimnazijalac,
samo sa mnogo manje svežine u licu. - Kako tvoj burazer Dragan Laković? - Otkud znam? Uglavnom se čujemo preko
telefona. Mnogo smo "zauzeti" snimajući na TV, filmu, tako da uspevamo
da se čujemo jedanput godišnje kada redovno jedan drugome čestitamo
isti rođendan. - Šta ti je sad najmilije? - To što, kad imam vremena, šetam unuku Katarinu. Trebalo bi sad u junu da progovori "deda". Čim to izgovori – odmah je prepuštam babi! |
●
Nada
Blam
- Šta radiš?
- Sad sam završila »Dom Bernarde Albe«
- Gde si nabavljala cement?
- To je komad Garsija Lorke.
- Čujem da se udaješ?
- Da, do kraja godine u ovom veku.
- Da to nije malo dugačko?
- Ja sam već jedanput bila udata. Valjda znam
koliko to
traje.
- Kako ideš na probu? Ko te vozi?
- Samo onaj ko ima duži vozački staž.
- Igraš li na TV?
- Zvali su me da igram »Pinokija«, pošto sam
odlično
igrala »Spidi Gonzalesa«.
- Šta glumiš?
- Ženu Bate Živojinovića.
- Šta radiš posle?
- Posle idem u bife »Narodnog pozorišta« da
jurim dečka,
jer mi je obećao nešto što neću da ti kažem, pa da ti to isto obećaš
nekoj
drugoj.
|
●
Duško Jakšić - Šta radiš? - Igram jednog majora u »Narodnom
pozorištu«. - Ko te je unapredio? - Unapredili su me pisci Dejan Đurković,
Miroslav Jokić i reditelj Gradimir Mirković. - Kad si bio u vojsci? - Bio sam u partizanima. Ni to ne znaš! - Šta igraš na TV? - Ništa. - Zašto? - Niko da me se seti, a ima vremena. Mlad
sam. - Pevaš li nešto novo? - Pevam i glumim na svojoj najnovijoj
ploči »Sviraj, sviraj«. - Koliko košta ta ploča? - Nešto oko 6000, starih. - Nije ni mnogo? - Da je bilo novih – bilo bi. Ovako, samo
što nije džabe.
Može da se nabavi svugde, pa i na vašaru. |
- Ne znam da li sam u funkciji, ali koliko
znam, još
funkcionišem.
●
Ratko
Sarić
- Bata Ratko, šta radiš u junu?
- Čekam mesec juli. Hoću da idem na odmor.
- Gde?
- Gde mi žena odredi. Je l' ti misliš da mene
neko nešto
pita?
- Znači da si u autu?
- Nisam. Vozim se autobusom.
- Kako je u penziji?
- "Penzija raznih ima
i nije nikakva nesreća
ako je nečija od moje veća.
Jer zapamti: najveća je ona
koja se najduže prima."
- Igraš li na TV?
- Upravo sada radim jednu dramu kod Save Mrmaka.
- Koju?
- »Crna ruka«. Radi se o zakonu protiv
komunista 1921.
godine. Igram seljaka u skupštini zemljoradnika.
- Kako kad nisi seljak?
- Umem ja da se napravim i gospodin! Sve plaćam
i ne
čekam kusur!
»TV
svet«, 1978.
MOMO
KAPOR
|
Prevod: Ovaj umetnik opušteno slika
zgradu Državnih rezervi u požaru sa sve vešalima, dok je ispred zgrade
Državnih rezervi. E, tako se pravi umetnost! |
- Ime i prezime? - Momčilo, Gojka, Kapor - Datum rođenja? - 8. april 1937. - Mesto rođenja? - Bio sam predviđen da se rodim u
Firenci, gde su se rodili svi slikari koje volim. U moje vreme, naime,
bebe su još uvek donosile rode. Moja roda je imala prinudno sletanje u
Sarajevu, zbog večne magle koja tamo vlada vekovima. - Mesto boravka? - U »Oblacima« Đanga Rajnharta. - Zanimanje? - Akademski slikar i naivni pisac. Za
slikara sam učio, a za pisca, nisam. Uostalom, gde se to i uči? Na
primer, Lav Nikolajevič Tolstoj je po zanimanju bio grof, Anton
Pavlovič Čehov lekar, Fransoa Vijon secikesa; a Antoan d Sent Egziperi
avijatičar - da ne pominjemo Čarlsa Bukovskog, koji je bio poštar. - Od čega živite? - Od nedostatka dokaza. - Šta najviše prezirete? - Vlast. - Čega se plašite? - Da se ne uplašim. - Najdraži film? - »Atalanta«, Žana Vigoa. |
- Omiljena knjiga?
- Omiljeni književni lik?
- Stendalov Žilijen Sorel.
|
- Kad kažem Beograd, mislim na... - Cvet? - »La petit fleur«, u izvođenju Klod Litera. - Piće? - Prepečenica od šljive madžarke. - Cigarete? - Kent i duvan, zvani "trebinjac". - Šetnja? - Oko labudovog jezera. - Odeća? - Proza u trapericama. - Postoji li večna ljubav? - Nisam večan, pa ne znam. - Koliko ste žena imali u životu? - Nedovoljno. - Čime se osvajaju žene? - Ne znam, nikada nisam osvojio nijednu
ženu. Uvek su one osvajale mene, dozvoljavajući mi, naravno, privid da
sam ja bio glavni. - Bez čega ne biste mogli da zamislite
život? - Bez sebe. - Šta smatrate najsvetijim trenutkom u
životu? - Pričest. |
|
- Šta je za vas potpuna sreća?
- Postoji jedna divna pesma u prozi, američkog
pesnika
Karla Sanberga, koja se zove »Sreća«, o čoveku koji obilazi učene
ljude,
filozofe i mudrace, pitajući ih šta je sreća, a niko nije umeo da mu
odgovori
na to pitanje. Jedne nedelje, šetajući se Central parkom u Njujorku,
video je
kako na travi, na prostrtom ćebetu, sedi porodica Mađara; piju pivo iz
burenceta, a neko svira u harmoniku dok okolo igraju deca. Shvatio je
da je to
sreća. Sreća je, naime, nešto vrlo blizu nas, ali mi to otkrivamo ili
kasno ili
nikad.
MAČJE
RAZMIŠLjANjE
Znakovi da ste počeli da razmišljate kao
mačka:
●
Budite
se… Ali ne ustajete odmah.
Prvo se protegnete. Pa još malo. Pa još jednom.
Jer vam se može!
●
Ignorišete
ljude, uglavnom.
Vidite poruku. Vidite poziv. Ali…
Imate važnija posla. Ništa konkretno, ali ipak
važnija.
●
Ne
ulazite u prostor – vi zauzimate teritoriju.
Seli ste. Raširili ste se. I sad…
Vi ste tu sad – i to menja sve.
●
Sve
može da sačeka… Osim hrane.
Planovi, obaveze, ljudi… sve ide na pauzu.
Jer glad ne progovara.
●
Noću
vam dolaze "genijalne ideje".
Danju mirni, noću aktivni.
Mozak radi noćnu smenu.
●
Ne
radite ništa… Ali to radite vrhunski!
Ležite. Gledate. Postojite.
I to je sasvim dovoljno.
●
Kad
vam nešto ne odgovara – odlazite.
Bez objašnjenja. Bez najave.
Samo ustanete i završite priču.
Čestitamo!
Zvanično "mjau" razmišljanje je aktivirano!
Prevod:
Već
dugo
nije bilo posetilaca. (…) Dragi dnevniče, današnje udešavanje je bilo
ni za šta…
Za moje babe zdravlje…
=●=